LUPUS -AUTOIMUNA BOLEST

Autoimuni poremećaj je stanje koje se javlja kada imuni sistem greškom napada i uništava zdravo tkivo u organizmu. Najčešće su ugroženi krvni sudovi, vezivna tkiva, endokrine žlezde, poput štitne i pankreasa, zglobovi, mišići, crvena krvna zrnca i koža.  Postoj više od sto autoimunih bolesti među kojima su Kronova, celijakija, reumatoidni artritis, vaskulitis, lupus i Edisonova bolest.

Sistemski lupus je primer autoimmune bolesti.Za ovu bolest kažemo da je sistemska,jer može da zahvati veći broj organa i organskih sistema, uz obavezno prisustvo različitih vrsta autoantitela.

U par reči o tome šta su autoantitela.

Vrlo je komplikovano  kojom kombinacijom dolazi do ovog poremećaja. Autoantitela se stvaraju kada  imunisistem naše ćelije i organe prepozna kao ,,strane”.Tada na scenu stupa složeni mehanizam odbrane od ,,stranog “ i  dolazi do aktivacije ćelija i  belančevina antitela(autoantitela) sa ciljem da unište ,,uljeza.”

 Početak bolesti je praćen nespecifičnim simptomima, povišenom temperaturom i malaksalošću, bolovima u zglobovima i mišićima, promenama na koži, anemijom i smanjenjem broja belih krvnih zrnaca. Obično bolest zahvata samo jedan organ da bi se kasnije javile i druge kliničke manifestacije.  Zglobno - mišićni simptomi se javljaju kod većine bolesnika i obično se ispoljavaju bolom u zglobu  ili u obliku prolaznog artritisa velikih zglobova. Kožne promene se sreću kod 80% bolesnika i manifestuju se kao eritem obraza ( u obliku leptira) i kao eritemska ili makulopapulozna ospa koja zahvata šire površine kože izložene suncu. 

Razni oblici kožnog vaskulitisa javljaju se u oko 20% pacijenata. Ranice na sluzokoži usta i nosa su tipične za akutni tok bolesti. Suvi ili eksudativni pleuritis su najčešća plućna manifestacija bolesti.

Autoimuna oboljenja više pogađaju žene, nego muškarce. Obično su nasledna, pa ako neko od vaših članova porodice ima, na primer, lupus, bićete u većem riziku od razvijanja te bolesti.

Velika je uloga lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, da na vreme posumnjaju na mogućnost sistemske bolesti pacijenata i pravovremeno ih upute  na dalje dijagnostikovanje i lečenje.

Bolest je u većini slučajeva hronična, a od pacijenta zavisi da li će uspeti da se izbori s njom. Terapije imaju za cilj smanjivanje simptoma, kontrolisanje autoimunih procesa i održavanja sposobnosti tela da se bori protiv bolesti.

Često se dešava da oboleli od lupusa dugo lutaju do dijagnoze,tako da su često izloženi nepotrebnom ispitivanjima i labaratoriskim analizama.

Pri pojavi nekih od simptoma koji se javljaju kod lupusa,BITNO je da se beleže svakodnevno sve promene koje osećate i koje vidite po koži.Raspitajte se u porodici i  familiji ,da li je neko imao ovakve simptome i bolovao od lupusa

Rana dijagnoza,volja pacijenta i  terapija ovu bolest drže pod kontrolu.

Ove bolesti su sve češće, a ne postoji grana medicine koja se samo njima bavi,već pripadaju reumatologiji ili imunologiji.

Nije slučjno da dr House uvek potencira:  proverimo da se ne radi o lupusu