Na ovu ideju sam došla jer kroz svoje dugogodišnje radno iskustvo medicinske sestre očevidac sam raznih problema i neprijatnosti, kojima su izloženi pacijenti,a koji proizilaze iz neobaveštenosti i nepripremljenosti na novonastalu situaciju.
Žureći kroz život da budemo dobra deca,đaci,studenti,nezamenljive žene,pravi muževi,dobre majke i očevi,da zablistamo na radnom mestu...ne primećujemo bolest!
Bolest kod ljudi nastaje pojavom izvesnih poremećaja,koji mogu biti povremeni,slabijeg intenziteta,te čoveku ne ometaju obavljanje svakodnevnih obaveza.Onog momenta kada te promene dostignu određeni intenzitet,te utiču na izmenu životnog ritma,tada tek čovek shvata da je njegovo zdravlje poremećeno i postavlja ga iznad svih drugih-porodice,radnog mesta,životne egzistencije.
Čovek traži pomoć i obraća se lekaru,zdravstvenoj ustanovi,bolnici.
U nekim slučajevima bolest je nagla,zahteva urgentnu intervenciju i tada čovek nije u mogućnosti da mnogo razmišlja i da utiče na tok svog lečenja. Lako se može desiti osećaj potpune samoće, sve se odigrava oko vas, ali bez vašeg učešća i mogućnosti da nešto promenite.
U ostalim slučajevima kad imate zakazan prijem u bolnicu bilo bi dobro da se pripremite da bi sebi olakšali boravak i lečenje ,a izbegli neprijatnosti koje vam se mogu desiti
Zato jedan savet..i kada smo zdravi...nije na odmet da razmislimo kako bi se snasli kod nesrecnog slucaja,iznenadne hospitalzacije....kad ste pripremljeni sve se lakse prebrodi....
