Jutro na onkologiji

 Dugo sam razmišljala da li  ovaj tekst da stavim na BLOG.
Nastao je dok sam radila u Onkološkoj službi na odeljenju za PALIJATIVNU NEGU.
Osećanja mojih pacijenata viđenja mojim očima

  Merenje pritiska , pogled mi obuhvata celu sobu

.
  Iznemogla tela , upalih očiju,  kao nema slika, posledica velike borbe i posledica jakog straha. Da li ih uopšte maltretirati  zavrtanjem pižame. Ali oni to od mene očekuju .                                                                                                                                                                                    
Svaka bleda i iznemogla prilika želela bi da zna, sestro koliki je! Bolji je nego juče , samo da mi se pritisak popravi  pa će sve biti lakše. 
  -Osecam da me noge izdaju, oduzele se ne mogu da ustanem, ali bar me sestro nista ne boli, dobre mi inekcije doktorka prepisala 

  Idem dalje…
- Meni  je mnogo lošije, to je sigurno od snimanja, to me totalno unistilo, znam da skener ne boli ali skroz sam unisten, pritisak mi se srozao. Tesim ga da  se uplašio od savremene tehnologije  koju dosad nije video, a dobro znam da je strah izazvan od same pomisli  koje sumnje može da potvrdi ovo snimanje .



- Može inekcija za bolove, bubrezi mi otpadaju. Ostavljam zapoceti posao,  jer znam da mu je stvarno neophodna. Svesno pokusava da isproba sebe,  kolike bolove može da izdrži ali uzalud. Pri samom ubodu odaje utisak da mu je vec  lakše, jer zna da inekcija od mene ne može da ga zaboli . Ježim se pri pomisli da mu iglom nanosim bol, a oči pune zahvalnosti mnogo više pokazuju od svake izgovorene reci .



Ulazim u žensku sobu …
  Tu niko nema snage da mi odgovori  na dobro jutro, samo blagi pokreti glave, niko mi ne kaze sestro. Nalaze se u svetu poluživih.. One su samo malo starije od mene, a jedna čak deset godina mlađa.
   O Bože pa zar je ovo život.?????????????????
 Ali vazduhom lebdi velika želja koju mi one svojim pogledom kazuju :
ŽELIMO DA ŽIVIMO ŽASTO SMO MI OSUĐENE.
 Naša deca žele da imaju majke, znamo mnogo ste nam pomogli, ali hocemo još,  pa mi na to imamo pravo. Znamo se odavno, od njihovih prvih dolazaka .Od neizgovorenih  reci, a manje  od smrada trule dojke izletela sam iz sobe,  jer svest o njihovoj teskoj sudbini me stegla za grlo, ugušicu se. 



Popila sam jednu šolju čaja i smogla snage da se ponovo vratim u sobu, uz izvinjenje da je bio telefonski poziv za mene. Ja sam jaka ličnost ali u ovakve situacije me emocionalno razdiru.Vratila sam se nasmejana lica.
Prilazim prvom krevetu.
-Duso da li su ti deca prenosila pozdrave kad su dolazila po recepte.
-Kako da ne. bas sam se obradovala kad sam čula da si se vratila da radiš ovde ponovo .Ti znas da nam mnogo značis. Jedva sam se uzdržala da se ne sručim od smrada tela koje je trulilo, ali morala sam da je saslušam, koje je sve patnje preživela dok sam ja bila odsutna. A u svemu tome sam otkrivala njenu želju, iako zna da je kraj blizu da upotrebim sve moći  i da ga udaljim od nje.


Njena komšinica je mnogo veselija. Iako otečenih ruku i nogu i nemog pitanja gde ćemo naći venu smeši se, rezultati su dobri danas će da nastavi sa hemoterapijom. Da li je ova seoska žena izmučena teškim radom, kopajuci na vrelom suncu, mogla ikada da pomisli da ce biti srećna što će moći da primi hemoterapiju.
  Na stolici pored sledećeg kreveta sedi muškarac  bele kose  i naduvenih očiju. Probdeo je celu noć pored ženiog kreveta.
-Sta da radim možda joj nešto zatreba, najviše je na mene navika. Po godištu je mnogo mlad ,a po izgledu i teškom životom putu, kojim mora da korača  odaje utisak iznemoglog starca. Znamo se mngo godina.Ona dugo boluje, mala su deca kod kuće, para se nema , lečenje skupo, ali ne gubi se nada. Da li će da joj se radi punkcija, nemo me pita, pokretom mu odgovaram  da neće jer u stomaku nema tečnosti  tumor je zauzeo sve. Klima glavom da me razume, jer mnogo oni o medicini  nauče, zna dobro da bolesnici u agoniji čuju.



  Sledecoj pacijentkinji brzo izmerim pritisak i izađem. Zar bi iko mogao da pomisli da merenje pritiska, za dvanaest pacijenta može toliko dugo da traje i da bude naporan za medicinsku sestru.