Популарни постови
-
Vaša poseta doktoru se završava savetima kako da sprovodite higijensko-dijeteski režim u vezi vaše bolesti.Na ispisanom...
-
Odlazite na neko vreme iz vaše kuće.Javlja se velika nedoumica sta treba da ponesete u bolnicu od vasih ličnih stvari. Kad počnete da razmi...
-
Autoimuni poremećaj je stanje koje se javlja kada imuni sistem greškom napada i uništava zdravo tkivo u organizmu. Naj...
-
24. OKTOBAR je Svetski dan borbe protiv raka dojke i ovo je moj mali doprinos… Od raka dojke naj češće oboljevaju žene (u malom procentu o...
-
Florens Najtingejl Mojim dragim koleginicama i kolegama čestitam 12 maj Dan sestrinstva!!!!!!!!!!!! ...
среда, 30. новембар 2011.
понедељак, 24. октобар 2011.
Rak dojke
24. OKTOBAR je Svetski dan borbe protiv raka dojke i ovo je moj mali doprinos…
Od raka dojke najčešće oboljevaju žene (u malom procentu obole i muškarci).
Za sada ne postoje poznati uzrčnici raka dojke.Predpostavlja se da rak dojke nastaje kao rezultat skupa genetskih,hormonskih i spoljašnjih faktora.
Najveći faktori rizika za rak dojke su:
-starosna dob-starije češće oboljevaju
-pozitivna porodična anamneza (majka,ćerka,sestra, )
-pozitivna lična anamneza (rana menstruacija, pre 12. godine,starije prvorotke, kasnija menopauza, visoki unos masnih materija, stres).
Bezbolni čvor u dojci je glani znak
- većina žena sama napipa čvor.Ponekad je čvor bolan na dodir a često je to spontan bol.
- iscedak iz bradavice je često sukrvičav ili krvav,redje je proziran ili zamućen.
- nedavno uvučena bradavica koja se ne može izvući.Kod nekih žena je bradavica prirodno uvučena,ali nije pričvršćena u takvom položaju kao kod raka dojke i može delimično da se izvuče.
- crvenilo,oteklina,toplina i bolna osetljivost tipični su znakovi upalnog oblika raka dojke.
- povećani limfni čvorovi u pazušnoj jami,bolovi u ledjima ili ,,patološki,, prelomi kostiju(nastaju usled minimalnog opterećenja).
- osip,rane na koži dojke i kaste na bradavici.
- ograničena uvučenost kože iznad tumora.
- koža dojke liči na koru pomorandže.
Rano otkrivanje raka dojke
Za sada u ranom otkrivanju je najbolja kombinacija ultrazvuka i mamografije sa kliničkim pregledom i samopregledom.
Mamografija je snimanje koje se obavlja u radiološkim službama,a postoje i službe za digitalnu mamografiju.Preporučuje se prvo ultravučni pgled pa onda mamografija.Prva mamograija se preporučuje posle četrdesete godine..Mladje žene po preporuci doktora rade i ranije.
Klinički pregled dojke se preporučuje jednom godišnje kod starijih i na tri godine kod mladjih žena.
Samopregledom dojki žene mogu da pronađu promene na dojci. Međutim zbog uznemirenosti, straha od rezultata, skromnosti, etičkih i kulturnih uticaja još uvek mali broj žena primenjuje ovu metodu.Ovaj pregled žena treba da uradi jednom mesečno.
Metode lečenja:
- hirusko lecenje
- zracenjem
- hormonsko
- lekovima (hemoterapija)
- imunoterapija
Lečenje raka dojke je najčešće kombinovano. Neželjeni sporedni efekti su specifični za svaki vid lečenja. Pored toga žene imaju značajne psihološke problem koji se mogu produžiti po završenom lečenju.
Ne samo danas, već svaki dan treba da razmislimo o načinu života, o porodičnoj anamnezi, koliko smo stresova imali u poslednje vreme,šta sve jedemo, koji rođendan slavimo, kad smo zadnji put posetili doktora…i …razbijmo predrasude uradimo SAMOPREGLED svakog meseca…
уторак, 11. октобар 2011.
Postoperativni bol-danas
Bol-kako ću ga podneti,koliko dugo će trajati,kako ću ga podneti??????????
Da li je bol poslledica koju moramo prihvatiti posle operacije?????????
Uprkos pronalaženju novih efikasnijih analgetika i raznih terapijskih modaliteta,
postoperativni bol još uvek predstavlja negativno iskustvo za većinu hiruških bolesnika.
Većina pacijenata preoperativno ima strah od netretiranog bola.
Prilikom preoperativne pripreme odlaskom u anesteziološku ambulantu dolazite do saznanja da se bol može kontrolisati. Dobijete informacije kako se u ustanovi u kojoj ćete biti operisani kontroliše bol (koje metode i koji analgetici).
Zbog nevidljivosti može se desiti da se bol adekvatno ne tretira,zato je jako bitno da opišete kako i koliko vas boli.
Postoperativni bol ne prestaje sam,morate da dobijete lek.
Nemojte se plašiti od velikih doza lekova i da ćete postati zavisnik jer je ova vrsta lečenja kratkotrajna.
U našim bolnicama se ne primenjuju metode za merenje bola tako da ste često prinuđenji da se žalite na bol i pored primljenih lekova.
Davanje lekova je najčešće intravensko I intramuskularno.Ako vam je operacija rađena u epiduralnoj anesteziji, onda se epiduralni prostor koristi za davanje lekova.
Postoperativni bol utiče na tok i ishod bolesti.Usporava oporavak,izaziva stres.
Osoba koja trpi bol pati,menja svoj kvalitet života.
уторак, 20. септембар 2011.
Besplatni kompleti za prvu pomoć
Začudićete se zašto ovakav naslov.?
Tekst je nastao povodom obaveznog posedovanja novih kompleta za prvu pomoć.
Komplet za prvu pomoć vozači bi trebali da dobiju uz recimo registraciju vozila.
Odakle takva ideja?
Pa u daljem tekstu ću pokušati da objasnim...
SAOBRAĆAJNI TRAUMATIZAM
Značajno utiče na status društvene zajednice sa posledicama na zdravstveno stanje stanovništva.
Smrtni ishod.
Trajna invalidnost.
Dugotrajna bolovanja-posledice teških povreda.
Skupa dijagnostika i operativni zahvati.
Humani faktor (patnja,bol,invalidnost).
KAKO NASTAJU POVREDE
Povrede , posledice saobraćajne nesreće zavise od okolnosti pod kojima se desila nesreća,vrste vozila.
Povrede vozača se razlikuju od povreda koje može da zadobije pešak.
Pešaci zadobijaju povrede pri
-udaru
-odbacivanju ili nabacivanju
-padu
VOZAČI
Povrede glave (potres mozga, prelomi kostiju glave ,krvni podlivi, povrede vitalno značajnih moždanih centara).
Povreda vrata (prelom vratnog dela kičme, nagnječenje disajnih puteva).
Povrede grudnog koša(prelomi rebara, rascepi, nagnječenja pluća, ruptura srca).
Povrede ekstremiteta(prelomi kostiju, krvarenje usled povreda arterije).
NEKAD SE DESI...
Neposredne smrti-dese se u roku od pola sata.
Rana smrt-do nekoliko sati posle povrede (krvarenje i problemi sa disanjem).
Kasna smrt-dešava se nakon 3 dana, kasnije 3-4 nedelje.
Sepsa je najčešće uzrok smrti.
ISKUSTVA
Učesnici u saobraćaju retko ili nikako ne pružaju prvu pomoć na mestu nesreće.
Neordgovarajući transport privatnim vozilom dovodi do dodatnog povređivanja, dodatnih komplikacija.
Dolazi do životne ugroženosti sa još težim posledicama po buduće zdravlje povređenog.
Nije jedna kutija prve pomoći TA, koja suzbija saobraćajne nesrece u Srbiji.
среда, 14. септембар 2011.
Bolničko lečenje i očuvanje ljudskog dostojanstva
Bolest sama po sebi nosi nemoć,bol,strah,neizvesnost…
Sama činjenica da čovek postaje zavistan od tuđe pomoći, na neki način je ponižavajuća. Zato je jako bitno na koji način ćete očuvati dostojanstvo.
Nameću se pitanja…
-očuvati veru u samog sebe
-u izlečenje
-pribaviti snagu za borbu protiv bolesti
-prihvatiti situaciju da neko ulazi u vašu intimu
-nagost pred nepoznatima
-steći veru u ljude koji će vas lečiti
Samim prijemom u bolnicu,dobijate broj,dijagnozu,na vama se primenjuju razne medicinske procedure.
Da biste izbegli ovakav osećaj vi morate da postanete deo tima koji vas leči.
Nije dovoljno da samo medicinski radnici preduzmu mere kako bi vas lečili.
Prihvatite vašeg doktora i medicinsku sestru koji će vas lečiti i negovati.Uspostavite blizak odnos i poverenje.
Oni su profesionalci,ali su isto i ljudi.
Ako tokom lečenja uspeju da sačuvaju vaše dostojanstvo,automatski će sačuvati i svoje!!!!!!!!!
субота, 27. август 2011.
Povrede od posla do kuće više ne spadaju u povrede na radu
Preuzeto od http://www.pressonline.rs/sr/vesti/zanimljivosti/story/172612/Povrede+od+posla+do+ku%C4%87e+vi%C5%A1e+ne+spadaju+u+povrede+na+rad.html
Pomoćnik ministra zdravlja za međunarodnu saradnju i evropske integracije Petar Bulat kazao je Tanjugu da će ubuduće zaposleni kada se povrede na taj način ići na klasično bolovanje i da se takva povreda neće tretirati kao povreda na radu, kako je do sada bio slučaj kada je poslodavac naknadu kompezovao sa 100 odsto.
"To je definicija MOR-a, odnosno povreda na poslu je kada radnik uđe u preduzeće.Tako, na primer, vodoinstalater kada ode na intervenciju na teren, sam put od kuće do radne organizacije nije povreda na radu, već kad on ode da popravi nešto u drugom kraju grada", naveo je primer Bulat.
On je podsetio da, inače, bolovanje do mesec dana plaća poslodavac, a duže od toga R Z Z O. Takođe je ukazao da nema tačnih podataka o tome koliko ima povreda na radu godišnje i da postoji više podataka i evidencija o tome.
Prema podacima RŽO, ima 20.000 povreda godišnje, Inspekcija rada smatra da ih ima 3.000 do 4.000, a Uprava za bezbednost na radu 1.000 ili 1..600, kazao je Bulat.
On je naveo da je do 2005. godine, prema svim evidencijama, bilo 21.000 povreda na radu godišnje, što, kako je ocenio, nije mali broj. Takođe je ukazao da podaci u svetu pokazuju da u proseku 25 odsto ukupnog broja povreda čine povrede na radu.
Prema njegovim rečima, jedan od razloga izmena odredbi Zakona je taj što se često povrede od posla do kuće zloupotrebljavaju i što radnik može da se povredi u gradu, a da, na primer, kaze lekaru da se to desilo na poslu.
"Trebalo bi prevenirati (sprečiti) povrede, a ovako se dobija iskrivljena slika o mestima gde treba intervenisati i koje struke zaštititi", kazao je Bulat, dodajući da je sada izmenama u zakonu preciznije definisano šta je povreda na radu.
Pojedni mediji su prethodnih dana preneli da je u odnosu na prošlu godinu, broj povreda na radu smanjen za pet odsto.
Evidencija pokazuje da se najčešće povređuju radnici u industriji i građevinarstvu. Uglavnom se povređuju muškarci između 36 i 55 godina starosti, a najčešće zadobijaju povrede šake, prstiju, nogu i to uglavnom u prvoj, prepodnevnoj smeni.
<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<
Ako doživite saobraćajnu nesreću...
Presretne vas komšijina KUCA..
Koliko se primena zakona odnosi na poslodavca, to saznate kad vam se desi nezgoda na poslu.
Ugovor o osiguranju vaš poslodavac potpisuje sa odabranom osiguravajućom kompanijom,vi niste u mogućnosti da utičete na uslove osiguranja (jer ih do momenta povrede neznate,što bi vas neko obaveštavao).
Šta reći još a da ne ispadne KRITIKA ZAKONA I POSLODAVCA....ako uspete da nepovređeni stignete na posao...VI STE SREĆNA OSOBA
Zaposlenima koji se povrede na putu od posla do kuće i obratno poslodavac ubuduće neće plaćati punu naknadu, jer se to neće svrstavati u kategoriju "povreda na radu" kako je do sada bio slučaj.
Pre izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju, sve povrede nastale u dolasku i odlasku sa posla svrstavane su u "povrede na radu", a stručnjaci iz Ministarstva zdravlja kažu da je prihvaćena definicija Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne organizacije rada (MOR), prema kojima se povredom na radu smatra samo ona koja je nastala u samom procesu rada..Pomoćnik ministra zdravlja za međunarodnu saradnju i evropske integracije Petar Bulat kazao je Tanjugu da će ubuduće zaposleni kada se povrede na taj način ići na klasično bolovanje i da se takva povreda neće tretirati kao povreda na radu, kako je do sada bio slučaj kada je poslodavac naknadu kompezovao sa 100 odsto.
"To je definicija MOR-a, odnosno povreda na poslu je kada radnik uđe u preduzeće.Tako, na primer, vodoinstalater kada ode na intervenciju na teren, sam put od kuće do radne organizacije nije povreda na radu, već kad on ode da popravi nešto u drugom kraju grada", naveo je primer Bulat.
On je podsetio da, inače, bolovanje do mesec dana plaća poslodavac, a duže od toga R Z Z O. Takođe je ukazao da nema tačnih podataka o tome koliko ima povreda na radu godišnje i da postoji više podataka i evidencija o tome.
Prema podacima RŽO, ima 20.000 povreda godišnje, Inspekcija rada smatra da ih ima 3.000 do 4.000, a Uprava za bezbednost na radu 1.000 ili 1..600, kazao je Bulat.
On je naveo da je do 2005. godine, prema svim evidencijama, bilo 21.000 povreda na radu godišnje, što, kako je ocenio, nije mali broj. Takođe je ukazao da podaci u svetu pokazuju da u proseku 25 odsto ukupnog broja povreda čine povrede na radu.
Prema njegovim rečima, jedan od razloga izmena odredbi Zakona je taj što se često povrede od posla do kuće zloupotrebljavaju i što radnik može da se povredi u gradu, a da, na primer, kaze lekaru da se to desilo na poslu.
"Trebalo bi prevenirati (sprečiti) povrede, a ovako se dobija iskrivljena slika o mestima gde treba intervenisati i koje struke zaštititi", kazao je Bulat, dodajući da je sada izmenama u zakonu preciznije definisano šta je povreda na radu.
Pojedni mediji su prethodnih dana preneli da je u odnosu na prošlu godinu, broj povreda na radu smanjen za pet odsto.
Evidencija pokazuje da se najčešće povređuju radnici u industriji i građevinarstvu. Uglavnom se povređuju muškarci između 36 i 55 godina starosti, a najčešće zadobijaju povrede šake, prstiju, nogu i to uglavnom u prvoj, prepodnevnoj smeni.
<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<
Ako doživite saobraćajnu nesreću...
Presretne vas komšijina KUCA..
Dok MALINARI blokiraju puteve,proizvođači KUPINA traže veće cene, u SKUPŠTINI se menjaju Zakoni iz oblasti ZDRAVSTVA.
To možda ne zvuči kao neka VEST sve do momenta dok vas lično ne pogodi. Onda se zamislite i pitae kako te izmene Zakona niko nije objavio, kako to ja izgubih svoja prava.
Lepo je što su stručnjaci iz Ministarstva zdravlja prihvatili definiciju Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne organizacije rada (MOR), prema kojima se povredom na radu smatra samo ona koja je nastala u samom procesu rada...ustvari tako i treba da bude...ne treba dozvoliti prevarantima ...da troše naš fond.
Tu se zanemari kakva je zaštita na radu,odakle nekom ideja da od vas zahteva da se popnete na visinu (koristeći rasklimanu stolicu, a ne merdevine koje nemate), ko je kriv za kizav pod, predmet koji ste podigli nema obeleženu kilažu...
Ako uspete da vaša povreda prođe ,,kao povreda na radu,,tu tek nastaje konfuzija sa KOLEKTIVNIM OSIGURANJEM.
уторак, 23. август 2011.
Prilika da se opustimo
Ovaj put sam dragi prijatelji odlučila da je najbolje da stavim šaljive tekstove ... jer su odmori...pretoplo je ko će da misli o svom zdravlju...pa da čujemo šta su drugi rekli...
ULAZ
"Doktore, doktore!" zavapi medicinska sestra. "U cekaonici je pacijent, kome je mašina odrezala obe noge!"
"Recite mu neka uđe!" mirno je odgovorio doktor
GARDEROBA
"Dobar dan, gospodine doktore."
"Dobar dan, gospođo Silvija. Hoćete se svuci!"
"Gde da odlozim odecu?"
"Doktore, doktore!" zavapi medicinska sestra. "U cekaonici je pacijent, kome je mašina odrezala obe noge!"
"Recite mu neka uđe!" mirno je odgovorio doktor
GARDEROBA
"Dobar dan, gospodine doktore."
"Dobar dan, gospođo Silvija. Hoćete se svuci!"
"Gde da odlozim odecu?"
"Tu, pored moje..."
OTROV
"Nema vise dvoumljenja," reče doktor pacijentu, " bili ste otrovani!"
"cime?" pita pacijent.
"To ce pokazati obdukcija!"
ZA NJIM
Medicinska sestra je rekla bolesniku, koga su upravo doveli u bolnicu:
"Sada se lepo svucite i pođite u postelju. Odmah cu doci za vama!"
OTROV
"Nema vise dvoumljenja," reče doktor pacijentu, " bili ste otrovani!"
"cime?" pita pacijent.
"To ce pokazati obdukcija!"
ZA NJIM
Medicinska sestra je rekla bolesniku, koga su upravo doveli u bolnicu:
"Sada se lepo svucite i pođite u postelju. Odmah cu doci za vama!"
U ordinaciji zvizdi pacijent i kaze psihijatru:
"Doktore, ja mislim, da sam ptica!"
"sto ne odletite nazad u cekaonicu, ja cu da pozovem bolnicu, da vam pripreme gnezdo
Starija dama je dosla kod zgodnog hirurga i pita ga:
"Doktore, mozete li da me prolepsate?"
"zao mi je, odrubljivanje glave je u nasoj drzavi zabranjeno
Mlada Sonja se po povratku iz bolnice hvali prijateljici sta je dozivela:
"Uradili su mi sve pretrage i uradili sve sto je bilo u njihovoj moci: mamografiju, tomografiju, pornografiju..."
MASKA
"Sada mozete da skinete masku, gospode doktore. Ja sam vas prepoznao!" rece pacijent u operacionoj sali.
SMETNJE
Kad su doveli unesrecenu, doktor je pregledao i izdiktirao sestri:
"Ogrebotine po rukama, napuklo drugo rebro levo, slomljen levi glezanj."
U tom trenutku se unosrecena probudi.
"Koliko ste stari?" pita doktor.
"Dvadesetdve godine."
"Sestro, napisite jos: "Smetnje u secanju."
ZELJA
"O, mlada gospođice. Svaki put kad vas vidim, kako se smejite, zelim da vas pozovem kod mene."
"Niste ozenjeni?"
"Ne, zubar sam."
ZABORAVNA
Lekara zove pacijentkinja:
"Izvinete, doktore, da li sam mozda kod vas zaboravila gacice?"
"Ne, nisam ih video u ordinaciji."
"Hvala lepo, verovatno su ostale kod zubara."
ISPOVEST MLADENACA
Sveze ozenjen hoce de izpovedi svojoj nevesti:
"Pred zenidbom sam nesto precutao, pa me previse stiska srce i moram ti priznati: Imam isijas, gastritis, hepatitis, dermatitis, anginu pektoris..."
"Da li bar ima cega nemas?" pita ga nevesta.
"Nemam zube!" odgovori mladozenja.
BOJA ZUBA
Imam zute zube. sta da radim?
"Nosite kravatu zelene boje sa crvenim tackama."
SOK TERAPIJA
"Kolega, cuo sam, da na pacijentima vrsite nove sok terapije!"
"Da, unapred im saljem racune!"
Nadam seda ste se malo opustili i nasmejali...a morate priznati to godi našem zdravlju...
понедељак, 1. август 2011.
Novi zakoni u zdravstvu
DOK SE U SKUPŠTINI VODI RASPRAVA O NOVIM ZAKONIMA U ZDRAVSTVU DA SE MALO PODSETIMO NA PRAVA I OBAVEZE PACIJENATA.
—Pravo na život je osnovno ljudsko pravo.
—Zakon o zdravstvenoj zaštiti reguliše ljudska prava u oblasti zdravstva a samim tim I pacijentova prava.
—Partnerski odnos u zdravstvu podrazumeva razumevanje i zaštitu ljudskih prava svakog čoveka (pacijenata i medicinskih radnika).
—Medicinski radnici pružaju zdravstvene usluge.
—Pacijenti su korisnici zdravstvenih usluga.
—Zajednički cilj je da se što pre utvrdi zdravstveno stanje pacijenta i otpočne sa lečenjem.
PRAVA PACIJENATA IZ ZAKONA O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI
—Privatnost i poverljivost informacija
—Samoodlučivanje i pristanak
—Uvid u medicinsku dokumentaciju
—Odluku o učestovanju u naučnom istraživanju
—Prigovor (zaštitnik pacijentovih prava)
—Naknada štete
—Slobodan izbor i tajnost podataka
DUŽNOSTI PACIJENATA IZ ZAKONA O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI
—Korelat svakom pravu je dužnost.
—Pacijenti pored svojih prava moraju da znaju i svoje dužnosti.
—Potrebno je da poseduju urednu zdravstvenu dokumentaciju.
—Aktivno učestvuju u zdravstvenoj zaštiti,očuvanju i unapređenju zdravlja.
—Daju tačne podatke o zdrastvenom problemu -saradnja.
—Slede upustva zdravstenog radnika za propisane mere lečenja.
—Prihvate moguće posledice u slučaju nepridržavanja upustava.
—Ne remete pravila zdrastvene ustanove, poštuju imovinu.
—Poštuju zdrastvene radnike i druge pacijente.
ZAŠTITNIK PACIJENTOVIH PRAVA
—Zaštitnik pacijentovih prava je pravnik koga određuje direktor zdravstvene ustanove.
—On obaveštava zaposlenog da je protiv njega podneta prijava (pismena ili usmena).
—Preduzima mere da se utvrdi da li su prava pacijenta povređena.
—Nema ovlašćenja da preduzme bilo kakve mere protiv zaposlenog.
—Obaveštava direktora o ishodu a on preduzima zakonske mere.
—Ako je potrebno, podnosi zahtev Ministarstvu zdravlja ili Republičkom zavodu za zdrastveno osiguranje.
—U SRBIJI VLADAJU SOLIDNI ODNOSI IZMEĐU PACIJENATA I ZDRAVSTVENIH RADNIKA ALI SE TO NE MOŽE NAZVATI PARTNERSKIM ODNOSOM
—PACIJENT JE RETKO DEO ZDRAVSTVENOG TIMA JER NI PACIJENTI NI MEDICINSKO OSOBLJE NE POZNAJU DOBRO SVOJA PRAVA I OBAVEZE
Пријавите се на:
Постови (Atom)