Jutro na onkologiji

 Dugo sam razmišljala da li  ovaj tekst da stavim na BLOG.
Nastao je dok sam radila u Onkološkoj službi na odeljenju za PALIJATIVNU NEGU.
Osećanja mojih pacijenata viđenja mojim očima

  Merenje pritiska , pogled mi obuhvata celu sobu

.
  Iznemogla tela , upalih očiju,  kao nema slika, posledica velike borbe i posledica jakog straha. Da li ih uopšte maltretirati  zavrtanjem pižame. Ali oni to od mene očekuju .                                                                                                                                                                                    
Svaka bleda i iznemogla prilika želela bi da zna, sestro koliki je! Bolji je nego juče , samo da mi se pritisak popravi  pa će sve biti lakše. 
  -Osecam da me noge izdaju, oduzele se ne mogu da ustanem, ali bar me sestro nista ne boli, dobre mi inekcije doktorka prepisala 

  Idem dalje…
- Meni  je mnogo lošije, to je sigurno od snimanja, to me totalno unistilo, znam da skener ne boli ali skroz sam unisten, pritisak mi se srozao. Tesim ga da  se uplašio od savremene tehnologije  koju dosad nije video, a dobro znam da je strah izazvan od same pomisli  koje sumnje može da potvrdi ovo snimanje .



- Može inekcija za bolove, bubrezi mi otpadaju. Ostavljam zapoceti posao,  jer znam da mu je stvarno neophodna. Svesno pokusava da isproba sebe,  kolike bolove može da izdrži ali uzalud. Pri samom ubodu odaje utisak da mu je vec  lakše, jer zna da inekcija od mene ne može da ga zaboli . Ježim se pri pomisli da mu iglom nanosim bol, a oči pune zahvalnosti mnogo više pokazuju od svake izgovorene reci .



Ulazim u žensku sobu …
  Tu niko nema snage da mi odgovori  na dobro jutro, samo blagi pokreti glave, niko mi ne kaze sestro. Nalaze se u svetu poluživih.. One su samo malo starije od mene, a jedna čak deset godina mlađa.
   O Bože pa zar je ovo život.?????????????????
 Ali vazduhom lebdi velika želja koju mi one svojim pogledom kazuju :
ŽELIMO DA ŽIVIMO ŽASTO SMO MI OSUĐENE.
 Naša deca žele da imaju majke, znamo mnogo ste nam pomogli, ali hocemo još,  pa mi na to imamo pravo. Znamo se odavno, od njihovih prvih dolazaka .Od neizgovorenih  reci, a manje  od smrada trule dojke izletela sam iz sobe,  jer svest o njihovoj teskoj sudbini me stegla za grlo, ugušicu se. 



Popila sam jednu šolju čaja i smogla snage da se ponovo vratim u sobu, uz izvinjenje da je bio telefonski poziv za mene. Ja sam jaka ličnost ali u ovakve situacije me emocionalno razdiru.Vratila sam se nasmejana lica.
Prilazim prvom krevetu.
-Duso da li su ti deca prenosila pozdrave kad su dolazila po recepte.
-Kako da ne. bas sam se obradovala kad sam čula da si se vratila da radiš ovde ponovo .Ti znas da nam mnogo značis. Jedva sam se uzdržala da se ne sručim od smrada tela koje je trulilo, ali morala sam da je saslušam, koje je sve patnje preživela dok sam ja bila odsutna. A u svemu tome sam otkrivala njenu želju, iako zna da je kraj blizu da upotrebim sve moći  i da ga udaljim od nje.


Njena komšinica je mnogo veselija. Iako otečenih ruku i nogu i nemog pitanja gde ćemo naći venu smeši se, rezultati su dobri danas će da nastavi sa hemoterapijom. Da li je ova seoska žena izmučena teškim radom, kopajuci na vrelom suncu, mogla ikada da pomisli da ce biti srećna što će moći da primi hemoterapiju.
  Na stolici pored sledećeg kreveta sedi muškarac  bele kose  i naduvenih očiju. Probdeo je celu noć pored ženiog kreveta.
-Sta da radim možda joj nešto zatreba, najviše je na mene navika. Po godištu je mnogo mlad ,a po izgledu i teškom životom putu, kojim mora da korača  odaje utisak iznemoglog starca. Znamo se mngo godina.Ona dugo boluje, mala su deca kod kuće, para se nema , lečenje skupo, ali ne gubi se nada. Da li će da joj se radi punkcija, nemo me pita, pokretom mu odgovaram  da neće jer u stomaku nema tečnosti  tumor je zauzeo sve. Klima glavom da me razume, jer mnogo oni o medicini  nauče, zna dobro da bolesnici u agoniji čuju.



  Sledecoj pacijentkinji brzo izmerim pritisak i izađem. Zar bi iko mogao da pomisli da merenje pritiska, za dvanaest pacijenta može toliko dugo da traje i da bude naporan za medicinsku sestru.

Bolničarke na konjima

Ovo će biti malo neobičan BLOG...pokazaću vam tekst koji je objavljen 1965 godine u časopisu PREGLED,koji je izdavala AMERIČKA AMBASADA u tadašnjoj Jugoslaviji....ponašla sam ga u kući svoje bake...kako je tamo dospeo neznam...ovaj časopis čitaoci su dobijali  samo na kućnu adresu

Додајте натпис

Rak dojke

24. OKTOBAR je Svetski dan borbe protiv raka dojke i ovo je moj mali doprinos…

Od raka dojke najčešće oboljevaju žene (u malom procentu obole i muškarci).

Za sada ne postoje poznati uzrčnici raka dojke.Predpostavlja se da rak dojke nastaje kao rezultat skupa genetskih,hormonskih i spoljašnjih faktora.

Najveći faktori rizika za rak dojke su:

-starosna  dob-starije češće oboljevaju

-pozitivna porodična anamneza (majka,ćerka,sestra, )

-pozitivna  lična anamneza (rana menstruacija, pre 12. godine,starije prvorotke, kasnija menopauza, visoki unos masnih materija, stres).

  

Bezbolni čvor u dojci je glani znak

• većina žena sama napipa čvor.Ponekad je čvor bolan na dodir a često je to spontan bol.
• iscedak iz bradavice je često sukrvičav ili krvav,redje je proziran ili zamućen.
• nedavno uvučena bradavica koja se ne  može izvući.Kod nekih žena je bradavica prirodno uvučena,ali nije pričvršćena u takvom položaju kao kod raka dojke i može delimično da se izvuče.
• crvenilo,oteklina,toplina i bolna osetljivost tipični su znakovi upalnog oblika raka dojke.
• povećani limfni čvorovi u pazušnoj jami,bolovi u ledjima ili ,,patološki,, prelomi kostiju(nastaju usled minimalnog opterećenja).
• osip,rane na koži dojke i kaste na bradavici.
• ograničena uvučenost kože iznad tumora.
• koža dojke liči na koru pomorandže.

Rano otkrivanje raka dojke

Za sada  u ranom otkrivanju je najbolja kombinacija ultrazvuka i mamografije sa kliničkim pregledom i  samopregledom.

Mamografija je snimanje koje se obavlja u radiološkim službama,a postoje i službe za digitalnu mamografiju.Preporučuje se prvo ultravučni pgled pa onda mamografija.Prva mamograija se preporučuje posle četrdesete godine..Mladje žene po preporuci doktora rade i ranije.

Klinički pregled dojke se preporučuje jednom godišnje kod starijih i na tri godine kod mladjih žena.

Samopregledom dojki  žene  mogu da pronađu promene na  dojci. Međutim zbog uznemirenosti, straha od rezultata, skromnosti,  etičkih i  kulturnih  uticaja  još uvek mali broj žena primenjuje ovu metodu.Ovaj pregled  žena treba da uradi jednom mesečno.

Metode lečenja:

- hirusko lecenje

- zracenjem 

- hormonsko

- lekovima (hemoterapija)

- imunoterapija

Lečenje raka dojke je najčešće kombinovano. Neželjeni  sporedni efekti su specifični za svaki vid lečenja. Pored toga žene imaju  značajne psihološke problem koji se mogu produžiti po završenom lečenju.

Ne samo danas, već svaki dan treba da razmislimo o načinu života, o porodičnoj anamnezi, koliko smo stresova imali u poslednje vreme,šta sve jedemo,  koji rođendan slavimo, kad smo zadnji put posetili doktora…i  …razbijmo predrasude uradimo SAMOPREGLED svakog meseca…

Postoperativni bol-danas

Bol-kako ću ga podneti,koliko dugo će trajati,kako ću ga podneti??????????

Da li je bol poslledica koju moramo prihvatiti posle operacije?????????

Uprkos pronalaženju novih efikasnijih analgetika i raznih terapijskih modaliteta,

postoperativni bol još uvek predstavlja negativno iskustvo za većinu hiruških bolesnika.

Većina pacijenata preoperativno ima strah od netretiranog bola.

Prilikom preoperativne pripreme odlaskom u anesteziološku ambulantu dolazite do saznanja da se bol može kontrolisati. Dobijete informacije kako se u ustanovi u kojoj ćete biti operisani kontroliše bol (koje metode i koji analgetici).

Zbog nevidljivosti može se desiti da se bol adekvatno ne tretira,zato je jako bitno da opišete kako i koliko vas boli.

Postoperativni bol ne prestaje sam,morate da dobijete lek.

Nemojte se plašiti od velikih doza lekova i da ćete postati zavisnik jer je ova vrsta lečenja kratkotrajna.

U našim bolnicama se ne primenjuju metode za merenje bola tako da ste često prinuđenji da se žalite na bol i pored primljenih lekova.

Davanje lekova je najčešće intravensko I intramuskularno.Ako vam je operacija rađena u epiduralnoj anesteziji, onda se epiduralni prostor koristi za davanje lekova.

Postoperativni bol utiče na tok i ishod bolesti.Usporava oporavak,izaziva stres.

Osoba koja trpi bol pati,menja svoj kvalitet života.

Besplatni kompleti za prvu pomoć

  Začudićete se zašto ovakav naslov.?

  Tekst je nastao povodom obaveznog posedovanja novih kompleta za prvu pomoć.

Komplet za prvu pomoć vozači bi trebali da dobiju uz recimo registraciju vozila.

Odakle takva ideja?

Pa u daljem tekstu ću pokušati da objasnim...

               SAOBRAĆAJNI TRAUMATIZAM

     Značajno utiče na status društvene zajednice sa posledicama na zdravstveno stanje stanovništva.

     Smrtni ishod.

    Trajna invalidnost.

    Dugotrajna bolovanja-posledice teških povreda.

   Skupa dijagnostika i operativni zahvati.

   Humani faktor (patnja,bol,invalidnost).

KAKO NASTAJU POVREDE

Povrede , posledice saobraćajne nesreće zavise od okolnosti pod kojima se desila nesreća,vrste vozila.

Povrede vozača se razlikuju od povreda koje može da zadobije pešak.

Pešaci zadobijaju povrede pri

-udaru

-odbacivanju ili nabacivanju

-padu

VOZAČI

Povrede glave (potres mozga, prelomi kostiju glave ,krvni podlivi, povrede vitalno značajnih moždanih centara).

Povreda vrata (prelom vratnog dela kičme, nagnječenje disajnih puteva).

Povrede grudnog koša(prelomi rebara, rascepi, nagnječenja pluća, ruptura srca).

Povrede ekstremiteta(prelomi kostiju, krvarenje usled povreda arterije).

NEKAD SE DESI...

Neposredne smrti-dese se u roku od pola sata.

Rana smrt-do nekoliko sati posle povrede (krvarenje i problemi sa disanjem).

Kasna smrt-dešava se nakon 3 dana, kasnije 3-4 nedelje.

Sepsa je najčešće uzrok smrti.

ISKUSTVA

Učesnici u saobraćaju retko ili nikako ne pružaju prvu pomoć na mestu nesreće.

Neordgovarajući transport privatnim vozilom dovodi do dodatnog povređivanja, dodatnih komplikacija.

Dolazi do životne ugroženosti sa još težim posledicama po buduće zdravlje povređenog.

Nije jedna kutija prve pomoći TA, koja suzbija saobraćajne nesrece u Srbiji.

Bolničko lečenje i očuvanje ljudskog dostojanstva

Bolest sama po sebi nosi nemoć,bol,strah,neizvesnost…

Sama činjenica da čovek postaje zavistan od tuđe pomoći, na neki način je ponižavajuća. Zato je jako bitno na koji način ćete očuvati dostojanstvo.
Nameću se pitanja…

-očuvati veru u samog sebe
-u izlečenje
-pribaviti snagu za borbu protiv bolesti
-prihvatiti situaciju da neko ulazi u vašu intimu
-nagost pred nepoznatima
-steći veru u ljude koji će vas lečiti

Samim prijemom u bolnicu,dobijate broj,dijagnozu,na vama se primenjuju razne medicinske procedure.
Da biste izbegli ovakav osećaj vi morate da postanete deo tima koji vas leči.
Nije dovoljno da samo medicinski radnici preduzmu mere kako bi vas lečili.
Prihvatite vašeg doktora i medicinsku sestru koji će vas lečiti i negovati.Uspostavite blizak odnos i poverenje.
Oni su profesionalci,ali su isto i ljudi.

Ako tokom lečenja uspeju da sačuvaju vaše dostojanstvo,automatski će sačuvati i svoje!!!!!!!!!

Povrede od posla do kuće više ne spadaju u povrede na radu

Preuzeto od http://www.pressonline.rs/sr/vesti/zanimljivosti/story/172612/Povrede+od+posla+do+ku%C4%87e+vi%C5%A1e+ne+spadaju+u+povrede+na+rad.html

Zaposlenima koji se povrede na putu od posla do kuće i obratno poslodavac ubuduće neće plaćati punu naknadu, jer se to neće svrstavati u kategoriju "povreda na radu" kako je do sada bio slučaj.

Pre izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju, sve povrede nastale u dolasku i odlasku sa posla svrstavane su u "povrede na radu", a stručnjaci iz Ministarstva zdravlja kažu da je prihvaćena definicija Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne organizacije rada (MOR), prema kojima se povredom na radu smatra samo ona koja je nastala u samom procesu rada..
Pomoćnik ministra zdravlja za međunarodnu saradnju i evropske integracije Petar Bulat kazao je Tanjugu da će ubuduće zaposleni kada se povrede na taj način ići na klasično bolovanje i da se takva povreda neće tretirati kao povreda na radu, kako je do sada bio slučaj kada je poslodavac naknadu kompezovao sa 100 odsto.
"To je definicija MOR-a, odnosno povreda na poslu je kada radnik uđe u preduzeće.Tako, na primer, vodoinstalater kada ode na intervenciju na teren, sam put od kuće do radne organizacije nije povreda na radu, već kad on ode da popravi nešto u drugom kraju grada", naveo je primer Bulat.
On je podsetio da, inače, bolovanje do mesec dana plaća poslodavac, a duže od toga R Z Z O. Takođe je ukazao da nema tačnih podataka o tome koliko ima povreda na radu godišnje i da postoji više podataka i evidencija o tome.

Prema podacima RŽO, ima 20.000 povreda godišnje, Inspekcija rada smatra da ih ima 3.000 do 4.000, a Uprava za bezbednost na radu 1.000 ili 1..600, kazao je Bulat.
On je naveo da je do 2005. godine, prema svim evidencijama, bilo 21.000 povreda na radu godišnje, što, kako je ocenio, nije mali broj. Takođe je ukazao da podaci u svetu pokazuju da u proseku 25 odsto ukupnog broja povreda čine povrede na radu.
Prema njegovim rečima, jedan od razloga izmena odredbi Zakona je taj što se često povrede od posla do kuće zloupotrebljavaju i što radnik može da se povredi u gradu, a da, na primer, kaze lekaru da se to desilo na poslu.
"Trebalo bi prevenirati (sprečiti) povrede, a ovako se dobija iskrivljena slika o mestima gde treba intervenisati i koje struke zaštititi", kazao je Bulat, dodajući da je sada izmenama u zakonu preciznije definisano šta je povreda na radu.
Pojedni mediji su prethodnih dana preneli da je u odnosu na prošlu godinu, broj povreda na radu smanjen za pet odsto.
Evidencija pokazuje da se najčešće povređuju radnici u industriji i građevinarstvu. Uglavnom se povređuju muškarci između 36 i 55 godina starosti, a najčešće zadobijaju povrede šake, prstiju, nogu i to uglavnom u prvoj, prepodnevnoj smeni.
<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<

Ako doživite saobraćajnu nesreću...

Presretne vas komšijina KUCA..

Dok MALINARI blokiraju puteve,proizvođači KUPINA traže veće cene,  u SKUPŠTINI  se menjaju Zakoni iz oblasti ZDRAVSTVA.

To možda ne zvuči kao neka VEST sve do momenta dok vas lično ne pogodi. Onda se zamislite i pitae kako te izmene Zakona niko nije objavio, kako to ja izgubih svoja prava.

Lepo je što su stručnjaci iz Ministarstva zdravlja prihvatili definiciju Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne organizacije rada (MOR), prema kojima se povredom na radu smatra samo ona koja je nastala u samom procesu rada...ustvari tako i treba da bude...ne treba dozvoliti prevarantima ...da troše naš fond.

Koliko se primena zakona odnosi na poslodavca, to saznate kad vam se desi nezgoda na poslu.

Tu se zanemari kakva je zaštita na radu,odakle nekom ideja da od vas zahteva da se popnete na visinu (koristeći rasklimanu stolicu, a ne merdevine koje nemate), ko je kriv za kizav pod, predmet koji ste podigli nema obeleženu kilažu...

Ako uspete da vaša povreda prođe ,,kao povreda na radu,,tu tek nastaje konfuzija sa KOLEKTIVNIM OSIGURANJEM.

Ugovor o osiguranju vaš poslodavac potpisuje sa odabranom osiguravajućom kompanijom,vi niste u mogućnosti da utičete na uslove osiguranja (jer ih do momenta povrede neznate,što bi vas neko obaveštavao).

Šta reći još a da ne ispadne KRITIKA ZAKONA I POSLODAVCA....ako uspete da nepovređeni stignete na posao...VI STE SREĆNA OSOBA