Reforma ministarstva zdravlja

Nova ministarka zdravlja, kako vidimo u javnom obraćanju i prenošenju štampe,navodi velike reorganizacije u zdravstvu,u cilju bolje zdravstvene zaštite.Da li će to biti moguće,pokazaće vreme.Dobro je da je ona puna energije i ima volju da se  naše zdravstvo poboljša.

Zakazivanje od 1-5 u mesecu se nije pokazalo dobro iz razloga:  

- pacijenti se više puta vraćaju kod izbranog lekara.(odnosi dosta radnog vremena)

-specijalisticke službe nisu uvek u mogucnosti da na vreme pošalju informacije o terminima

-dešava se da specijalisti  odsustvuju ,i termini propadaju

-često se ostane bez termina

Bez obzira na koji nacin će se zakazivati ,suština problema je u nedovoljnom broju termina za specijalističke preglede.(nedovoljan broj specijalista, neke ustanove u nekom periodu ostanu bez ijednog specijaliste, specijalisti pokrivaju hospitlizovane bolesnike, operacione sale, sprovode dijagnostičke metode, dežuraju, rade konsultacije u hospitalnim ustanovama).

Period za koji će se premostiti nedostatak specijalista je minimum 4-5 godina,tako da je nerealno neko veliko očekivanje od ovog ministarstva.

Ideja za uvodjenje ,,porodicčnog lekara,, je odlična. Nije to novina nove ministrke.I ranija ministarstva su pokušavala sa tom idejom,ali nazalost Ministarstvo zdravlja nije samostalno u donošenju nekih odluka,zavisi i od drugih ministarstava.I dalje su finansije kljucne.Ministarstvo navodi da ne treba velika ulaganja u porodicnog doktora.(samo da svaki doktor ima sanitet,svoju sestru,da bude dostupan 24 sata svom pacijentu...malo li je.) 

Za procenu uspesnosti  rada recimo hiruskih klinika treba uraditi analizu realnog ishoda hiruskih intervencija,mislim da je .........

 Obrada podataka bi trebalo da krene od pojave bolesnika sa simptomima koji iziskuju operaciju.Ista operacija za  različite pacijente donosi ralicčte ishode.Mnogi faktori na koje doktor ne moze da utice  doprinose ishodu operacije.

-opšte zdravstveno stanje bolesnika

-vreme kad se javio sa prvim simptomima

-koliko je sam pacijent zainteresovan za svoje lečenje

-koliko se pridržava higijensko dijetetskog rezima

Kako ćemo tu da procenimo rad lekara?

 Primer ,ortoped je uradio operativni zahvat kod preloma  podlaktice ,sve je proteklo savrseno, ali  ako pacijent ne bude uporan u sprovodjenju fizikalnog tretmana ostaće  invalid. Koji je tu ishod operacije???

Dodatni rad u privatnoj praksi je doktorima omogućio zakon,svako ima pravo da to iskoristi.

Bolna tačka u zdravstvu su zarade zdravstvenih radnika.Koliko će tu ministarstvo moći da reaguje videćemo.Zdravstvo ne može da bude izuzeto od drugih profesija, bez obzira na kompleksnost posla kojim se bave zdravstveni radnici. Ministarstvo može mnogo da uradi na boljoj organizaciji i i kontroli troškova u zdravstenim ustanovama.

Ovo je moje vidjenje reformi koje ministarka Grujičić najavljuje,kakav je vaš stav???

Obeležite SVETSKI dan borbe protiv SIDE/AIDS-a

Prvi decembar je 1988. godine prvi put proglašen Svetskim danom borbe protiv HIV/SIDE. Inicijativa je pokrenuta od Svetske zdravstvene organizacije (World Health Organization) na samitu ministara zdravlja iz više zemalja sveta. Kasnije, 1997. godine, ovo je zvanično podržano zajedničkim programom Ujedinjenih nacija za HIV/SIDU, odnosno pod pokroviteljstvom UNAIDS-a osnovana je Svetska AIDS kampanja (World Aids Campaign).

Prvo par reči  o tome šta jeAIDS/ SIDA I kako nastaje.

AIDS/sida su skraćenice nastale slaganjem početnih slova punog naziva bolesti na engleskom (Acquired Immunodeficiency Syndrome) i francuskom jeziku (Syndrome de l'immunodéficience Acquise), a u prevodu na srpski znače: Sindrom stečenog gubitka imuniteta

. Sindrom – znači da je to skup više različitih bolesti, infekcija i/ili simptoma, znakova bolesti.

Stečen – znači da se niste rodili sa tim (ne nasleđuje se), već ste se zarazili tokom života.

Gubitak Imuniteta – znači da dolazi do postepenog gubitka odbrambenih sposobnosti vašeg tela da se bori sa izazivačima bolesti.

HIV je skraćenica od Virus Humane Imunodeficijencije.

Humani – Ljudski. Ova reč naglašava da se ovim virusom mogu zaraziti samo ljudi i da se prenosi isključivo među ljudima.

Imunodeficijencija – ova reč je složenica od dve reči i to: imunitet (otpornost) i deficijencija (nedostatak) i odnosi se na smanjenje ili gubitak sposobnosti imunskog (odbrambenog) sistema organizma da nas brani od izazivača različitih bolesti.

HIV-zaražena osoba ne znači i obolela od side. SIDA je poslednji stadijum HIV infekcije.

 Razlozi za testiranje na HIV

-ako ste imali seksualni odnos bez kondoma ili dentalne zaštite

-Ako ste saznali da je vaš partner imao seksualni odnos sa drugom osobom

-Preživeli ste seksualni napad

-Ako imate seksualni odnos sa više osoba

-Korisnik ste intravenoznih narkotika sa zajedničkim iglama

-Vaš partner je bio u vezi sa HIV zaraženom osobom

-Ako ste zaraženi nekom drugom polnom bolešću

-Trudnoća

Test se radi u period od 3-6 meseci.Ako se na testu otkrije prisustvo antitela HIV test je pozitivan.

U tom slučaju:

-Posetiš doktora

-Preduzmeš sve mere zdravog života

-Pronađi organizovanu grupu u tvojoj okolini koja se bavi ovom problematikom I pružanjem podrške

-Radiš na svom imunitetu

-Preduzimaš mere da ne širiš virus

Ako je test negativan:

-ponoviš ga za šest meseci

-Važno je da se zaštitiš u svako doba

-Postarj se da pravilno koristiš kondom

-Ako  intravenski koristiš drogu koristi uvek sterilne špriceve

Kako da obeležite svetski dan borbe protiv SIDE

• Podizanjem svesti ljudi o HIV-u i AIDS-u u svom okruženju.

• Tako što ćete zaštititi sebe – ovo je primarni i najvažniji način da se zaustavi širenje HIV-a.
• Ako mislite da postoji razlog – testirajte se na HIV.

Odbacimo predrasude,izvadimo kondom iz džepa,odmotajmo ga I primenimo siguran seks kao osnovnu zaštitu od HIV infekcije

Povodom 14 novembra Svetskog dana borbe protiv šećerne bolesti

Zašto je izabran ovaj dan?????????

 

Dan  je  zapravo  dan  rođenja  čoveka  koji  je  dao  veliki  doprinos   razumevanju i  kasnije  lečenju  ove bolesti. To je F. Banting  koji  je 1921. otkrio insulin.

Šećerna  bolest  ili dijabetes  ( diabetes mellitus) je hronični, neizlečivi sistemski poremećaj metabolizma koji se karakteriše hiperglikemijom, tj. trajno  povišenim  nivoom glukoze (šećera) u krvi.

 

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je donela Rezoluciju o Dijabetesu .

Prvi put je jedno nezarazno oboljenje označeno kao globalni problem koji se tretira poput infektivne epidemije. Sve države sveta pozvane su da formiraju nacionalnu politiku prevencije, lečenja i brige za obolele od dijabetesa u skladu sa stepenom razvijenosti sistema zdravstvene zaštite.

 

 

Rezolucija ima za cilj da:

-poveća opštu svest o dijabetesu na globalnom nivou,

-jasnije sagledaju humane, socijalne i ekonomske posledice ove bolesti,

-dijabetes postane prioritet u zdravstvenoj politici pojedinih zemalja,

-primene isplative strategije za prevenciju dijabetesnih komplikacija,

-primeni  realne strategije u javnom zdravlju u cilju prevencije dijabetesa

-prepoznaju grupe sa specifičnim potrebama i

-intenziviraju istraživanja svih terapijskih mogućnosti.

 

Ovaj tekst posvećujem osobama obolelim od šećerne bolesti.

Osobe obolele od ove bolesti moraju znati da je  to doživotno i da moraju da izmene način života.

Saznanje dijagnoze  izaziva depresiju  i vrlo često tugu, koju prevazilazite uz podršku porodice i zdravstvenih radnika koji vas leče.

Opšte je poznato da pri svakom domu zdravlja postoje dispanzeri koji se bave prevencijom i lečenjem šećerne bolesti.

Osnovno je da razumete svoju bolest, da shvatite  kakav proces  se odvija u vašem organizmu. Vaš metabolizam je poremećen i on zahteva poseban režim   ishrane i fizičke aktivnosti. Bez obzira koji je uzrok nastanka bolesti kod vas i  koju vrstu medikamentoznog  lečenja primenjujete, režim ishrane predstavlja veoma bitan factor u kontroli  ove bolesti.

 

Često se čuje izreka  da je dijabet TIHI UBICA.Visoke koncentracije šećera u krvi dovode do oštećenja krvnih sudova i tako dolazi do različitih komplikacija.

Dijabetično stopalo je najčešća komplikacija i zato je jako bitno da vodite higijenu i  redovno pratite izgled kože. Noge koje su hladne,  plave ili crne boje, noge koje su tople i crvene boje,  otok stpoala,  bol stopala kada  se odmarate, slabi impulsi  u stopalima, ne osećate bol iako postoji posekotina, sjajna glatka  koža  na stopalima i podkolenici .O svim ovim promenama na vreme obavestite svog doktora.

 

 

Redovno idite na očne preglede a nemojte zaboraviti da posetite ni svog stomatologa. Kontrolišite  pritisak, vodite računa o povišenim vrednostima lipida .Telesnu težinu održavajte u razumnim granicama.

 

 

Bez obzira na tešku materijalnu situaciju koja možda prati vašu porodicu nabavite aparat za merenje šećera,  jer ćete na taj način najlakše moći da pratite vrednost i da u saradnji sa vašim doktorom kontrolišete svoju bolest.

Na kraju bih naglasila da je veoma bitno da prepoznate prve simptome naglog pada šećera i da pojedete čuvenu kocku ŠEĆERA koju vam je preporučio vaš doktor.

 

 

Ministarstvo zdravlja

 

Da se podsetimo ko  je sve vodio ministarstvo zdravlja od 2000godine.

2001-Obren Joksimovic

2002 do 2006-Tomica Milosavljevic

2006-Nevena Karanovic

2006 do 2007-Slobodan Lalovic

2007 do 2011-Tomica Milosavljevic

2011 do 2012-Zoran Stankovic

2012 do 2014-Slavica Djukic Dejanovic

2014 do 2022-Zlatibor Loncar

OD 2022-Danica Grujicic

Biograija dr Grujicic peuzeta sa Wikipedije

Rođena je u Užicu 1959. kao jedinica. Otac je po potrebi posla otišao u Rusiju, pa je srednju školu završila u Moskvi. Studije medicine je počela u Moskvi, a završila u Beogradu sa prosečnom ocenom 9,60.^[1]

Magistrirala je 1987, a doktorirala 1996. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Zaposlena je na Institutu za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije od 1984. godine, gde je od 2007. načelnica Odeljenja za neuroonkologiju. Uporedo sa kliničkom praksom angažovana je kao profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Izabrana je za asistentkinju 1992, docentkinju 1998, a od 2009. godine je redovna profesorka.^[2]

Objavila je kao autorka ili koautorka više od 250 naučnih radova, poglavlja u knjigama i monografija. Članica je Udruženja neurohirurga Srbije, Srpskog lekarskog društva i Evropske asocijacije neurohirurških društava.^[2]

U političkoj karijeri izabrana je septembra 2011. za potpredsednicu Socijaldemokratskog saveza. Kao njihova predstavnica učestvovala je na predsedničkim izborima 6. maja 2012. godine kao jedna od dvanaest predsedničkih kandidata, među kojima je bila jedna od dve žene. Osvojila je 0,78% glasova.

Odlikovana je Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena, 2020. godine od 2022 je ministarka zdravlja Srbije,

Na mesto ministarke zdravlja dolazi  sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije gde je bila direktor od 2019 godine.

Pa kako cemo negovati zdravlje sa novom ministarkom u nekom drugom postu.

Okrobar mesec borbe protiv raka dojke

Okrobar mesec borbe protiv raka dojke

Ovaj tekst je deo podrške  obolelim od raka dojke.

Govoriti o ovoj bolesti je jako teško,ali ako o njoj ćutimo onda je surovo….

 

 

Saznali ste dijagnozu-bolujete od raka dojke.Nezamislivo stresno,očajno,zastrašujuće…

Pronalaženje puta kojim krenuti i gde tražiti pomoć je veoma teško, kako za Vas tako i za vašu porodicu..

Osnovno je da Vi i vaša porodica budete u stanju da prihvatite bolest i otvoreno razgovarate sa medicinskim osobljem koje će vas lečiti. Oni mogu i žele da vam pomognu, ali tok i ishod lečenja umnogome zavisi i od vas.

O svojoj bolesti treba sve da saznate, kako bi je bolje razumeli i olakšali sebi lečenje.

Jednostavno  je, da razgovarate sa svojim doktorima i medicinskim sestrama,oni će vam dati najbolje savete i objasniti suštinu bolesti.

Na samom početku bi trebali da napravite jedan mali upitnik, na osnovu koga bi lakše vodili razgovor  i tako došli do validnih informacija..

Ovo su vam neka od pitanja koja bi obavezno trebali da postavite svom lekaru.

-Tražite da vidite izveštaj patologa,da budete sigurni o kojoj vrsti raka se radi

-Da li će se taj tip raka proširiti i na druge organe

-U kom stadijumu bolesti se nalazite

-Kako će teći vaše lečenje i kakva je prognoza

-Da li ćete imati neke dodatne metode ispitivanja

-Koje vrste lečenja mogu da se primene

-Zašto je za vas baš predloženi tretman lečenja najbolji

-Da li bi vam koristila mišljenja drugih stručnjaka

-Kakve su mogućnosti  da vam se bolest opet javi

-Da li će  se vaše lečenje sprovoditi  o trošku fonda za osiguranje,ili će te imati dodatne troškove

-Kolikko dugo će trajati lečenje

-Kakvi su rizici i neželjena dejstva lečenja

-Kako će lečenje  uticati na vaš svakodnevni život i život vaše porodice

-Ako je predviđena opercija…na koji način će se raditi…da li ostajete bez dojke…treba li proteza…rekonstruktivna  operacija..

-Kako će bolest izmeniti vaš život

-Kako ćete znati da je predložena terapija dobra

-Na koje propratne simptome treba da obratite pažnju i obaveštavate doktora

-Da li je potrebno da odmah krenete  i sa posetama psihijatru,radi očuvanja mentalnog zdravlja (depresija,ogorčenost).

Ovo se neki od predloga o čemu da razgovarate sa osobljem koje vas leči…a vi pitajte još sve šta mislite da je bitno.

 

 A sada je OKTOBAR,mesec borbe protiv raka dojke…pridruži se:

-Podigni svest o koracima za smanjenje rizika za oboljenje raka dojke

-Kupuj ovaj mesec proizvode koji promovišu i pomažu borbu protiv opake bolesti

-Učestvuj u manifestacijama  organizovanim da se pomogne stanovništvu informacijama

-Ako ste u mogućnosti donirajte materijalnu pomoć

-Prijavite se kao VOLONTER preko neke organizacije  ili u ličnoj  režiji mozda  imate  mogućnost nekoga da  prevezete da primi hemoterapiju, imate mogućnost da nabavite lek koji nedostaje i sl.

Na kraju bih zamolila sve koji čitate ovaj post

Molim sve koji pročitaju ovaj post da započnemo akciju ,,ZDRAV PAKET,,Pripremi paket zdrave hrane,slikaj ga i postavi na svoj profil,u ime podrške ženama obolelim od karcinoma dojke.Onda taj paket prosledi osobi za koju znaš da se bori sa ovom bolešću.

Ovo je moj paket ,već prosledjen!!!!

Prvi oktobar je medjunarodni dan starijih osoba

 

Moje starenje,moja priča

Prvi oktobar je medjunarodni dan starijih osoba.Svetska zdravstvena organizacija svake godine povodom ovog dana organizuje dogadjaje čiji je cilj da se podigne svest o starenju i ujedno prezentuje programe koji će širiti vest o starenju.

Toliko o prvom oktobru a ja ću u ovom postu pričati svoju priču o starenju.

Žureći da odrastemo,škola da se završi,juriš da dodješ do dobrog posla.Onda si ispred velikog životnog ispita-izabrati braćnog partnera po svojim merilima.A dani se nižu.Sve to proživljavaš i sa svojom decom.Život ti je jedno veliko delo,stvaraš ga godinama.Stalno ti nešto nedostaje,trudiš se da to pronadješ.Usavršavaš tvoje delo i ono samo po sebi dobije ime,,STAROST,,

Prirodno je stariti i zbog toga ne treba plakati.Citiraću našeg Duška Radovića,koji eto živi i posle svoje smrti.

 ,,Vreme prolazi,starimo i odlazimo polako.Najpre smo izgubili četvrtog za poker,pa trećeg za preferans,pa drugog za domine i tabliće.Ostali smo sami i sad otvaramo pasijans da vidimo šta će biti sa nama.,,

Starenje,tugu ne treba da stvara.Svoj život u starosti ne treba da prepustiš drugima,samo potraži neophodnu pomoć.Promoteri mladosti,kao što je  kozmetička industrija već tokom našeg života nas bombarduju da ostanemo večno mladi i da ne smemo da ostarimo.To je jedan od primera kako se stvara negativan odnos prema starenju i starim ljudima.Starost ne treba da vezuješ za bolest,jer kako ćeš stariti zavisi kakav si život vodio.Ako ceo život nisi izbegavao faktore rizika,moraćeš u starosti da preuzmeš odgovornost za svoje zdravstveno stanje.

O svom starenju nemam negativan stav.Ono je za mene zbirka svih mojih uspeha i neuspeha.Ako ti je dan ispunjen,nemaš osećaj da si za jedan dan stariji,samo si zadovoljniji.Svoju mudrost,znanje i veštine  koje su sa godinama sazrevale prenosim mladjim generacijama, jer neke stvari se više ne uče u školi a neke se nikad nisu ni učile.

Starim polako,uskoro počinju penzionerski dani i oni me definitivno proglašavaju starom osobom.To je dar Božiji.Toliko ljudi nije doživelo starost i zato joj se radujem.

Starite polako,otvorite svoje pasoše-prisetiete se svih divnih putovanja, svoje albume sa fotografijama listajte kao dnevne novine,imate čega da se sećate, budite ljubazni, topli, mudri...nemojte da dozvolite savremenom društvu da vas odbaci, proglasi slabim i zavisnim osobama ,da pravite gužve u bolnicama i ambulantama...

Uticaj straha i neznanja na rano otkrivanje i tok malignih bolesti

Žureće kroz život,pokušavajući da zadovoljimo roditelje,decu,muža,ženu,budemo dobri prijatelji,zablistamo na poslu,ne primećujemo bolest koja se polako šunja.

  Kancer predstavlja veliki socijalni  i ekonomski  problem   za društvo   obzirom na potrebu obezbeđivanja sredstava za zaštitu i lečenje i izgubljene sposobnosti čoveka i patnje koje nanosi pojedincu i porodici.

   Ako pođemo od pitanja šta ljude najviše plaši,najčešci odgovor  će biti maligne bolesti.Tu će biti zanemaren strah od atomske bombe, rata, nezaposlenosti,saobraćejne nesreće...

  Svakodnevno smo svedoci ove bolesti,medijskih kampanja koje nas upozoravaju na preventivu,zdrav život,obraćanje lekaru.Medjutim nemamo povratni odgovor koji je efekat.

   Mali broj ljudi se javlja na preventivni pregled,većina tek kad oseti neke simptome bolesti ili se bolest otkrije na redovnoj kontroli.

  Zdrastveno vaspitanje u ovoj oblasti bi trebalo da ima dva cilja.

-prvi  da ljude koji nisu bolesni oslobodi straha od malignih bolesti

-drugi da se aktiviraju potencijalni pacijenti da traže savet  lekara zbog simptoma koji su se javili,ili da koriste raspoloživa sredstva za otkrivanje ili sprečavanje bolesti.

  Razlozi zbog kojih  ljudi oduglovače da se jave  i podvrgnu ispitivanju mogu se razvrstati na STRAH,NEZNANJE  i NEGATIVAN STAV PREMA MALIGNIM BOLESTIMA.

Rano otkrivena bolest garantuje visi procenat izlečenja,a niži indeks koštanja.

Zdravstveno vaspitanje predstavlja značajan korak u pravcu ranog otkrivanja i efikasnog lečenja.U tom smislu treba formirati timove  za preventivni rad sa jednim centrom  u koji će se slivati i dokumentovati sve urađeno.Samo na ovaj način kad se sve informacije sakupe, može da se proceni koliko zdravstveno vaspitanje ima efekat.

 Nikad ne smemo da zaboravimo:  LEPO JE BITI ZDRAV