Rak dojke

24. OKTOBAR je Svetski dan borbe protiv raka dojke i ovo je moj mali doprinos…

Od raka dojke najčešće oboljevaju žene (u malom procentu obole i muškarci).

Za sada ne postoje poznati uzrčnici raka dojke.Predpostavlja se da rak dojke nastaje kao rezultat skupa genetskih,hormonskih i spoljašnjih faktora.

Najveći faktori rizika za rak dojke su:

-starosna  dob-starije češće oboljevaju

-pozitivna porodična anamneza (majka,ćerka,sestra, )

-pozitivna  lična anamneza (rana menstruacija, pre 12. godine,starije prvorotke, kasnija menopauza, visoki unos masnih materija, stres).

  

Bezbolni čvor u dojci je glani znak

• većina žena sama napipa čvor.Ponekad je čvor bolan na dodir a često je to spontan bol.
• iscedak iz bradavice je često sukrvičav ili krvav,redje je proziran ili zamućen.
• nedavno uvučena bradavica koja se ne  može izvući.Kod nekih žena je bradavica prirodno uvučena,ali nije pričvršćena u takvom položaju kao kod raka dojke i može delimično da se izvuče.
• crvenilo,oteklina,toplina i bolna osetljivost tipični su znakovi upalnog oblika raka dojke.
• povećani limfni čvorovi u pazušnoj jami,bolovi u ledjima ili ,,patološki,, prelomi kostiju(nastaju usled minimalnog opterećenja).
• osip,rane na koži dojke i kaste na bradavici.
• ograničena uvučenost kože iznad tumora.
• koža dojke liči na koru pomorandže.

Rano otkrivanje raka dojke

Za sada  u ranom otkrivanju je najbolja kombinacija ultrazvuka i mamografije sa kliničkim pregledom i  samopregledom.

Mamografija je snimanje koje se obavlja u radiološkim službama,a postoje i službe za digitalnu mamografiju.Preporučuje se prvo ultravučni pgled pa onda mamografija.Prva mamograija se preporučuje posle četrdesete godine..Mladje žene po preporuci doktora rade i ranije.

Klinički pregled dojke se preporučuje jednom godišnje kod starijih i na tri godine kod mladjih žena.

Samopregledom dojki  žene  mogu da pronađu promene na  dojci. Međutim zbog uznemirenosti, straha od rezultata, skromnosti,  etičkih i  kulturnih  uticaja  još uvek mali broj žena primenjuje ovu metodu.Ovaj pregled  žena treba da uradi jednom mesečno.

Metode lečenja:

- hirusko lecenje

- zracenjem 

- hormonsko

- lekovima (hemoterapija)

- imunoterapija

Lečenje raka dojke je najčešće kombinovano. Neželjeni  sporedni efekti su specifični za svaki vid lečenja. Pored toga žene imaju  značajne psihološke problem koji se mogu produžiti po završenom lečenju.

Ne samo danas, već svaki dan treba da razmislimo o načinu života, o porodičnoj anamnezi, koliko smo stresova imali u poslednje vreme,šta sve jedemo,  koji rođendan slavimo, kad smo zadnji put posetili doktora…i  …razbijmo predrasude uradimo SAMOPREGLED svakog meseca…

Zaštita od jonizujućeg zračenja

Ovaj tekst  sam  napisala  povodom aktuelne havarije u Japanskoj nuklearnoj centrali Fukušima Daići, a ne možemo  ni da zabotavimo  posledice koje je izazvala havarija nuklearne centrale u Černobilju.

Jonizujuće zračenje je sastavni deo sredine u kojoj se čovek rađa, odrasta, radi, živi. Definiše se kao oblik prenosa  energije. Ipak  pojam  jonizujućeg zračenja se obično vezuje za ona zračenja koja poseduju višestruku veću energiju. Jonizujuće zračenje može biti:
-prirorodno (kosmičko zračenje, radioaktivni izotopi u prirodi )
-veštačko ( veštački radioaktivni izotopi, generatori  zračenja )

Radioaktivne čestice mogu dospeti u organizam preko pluća i peko kože. One se nemogu registrovati ni jednim čulom, pa samim tim šira populacija o tome nema potrebna znanja.
Efekat jonizujućih zračenja na organizam zavisi od niza faktora među kojima su  vrste zračenja, veličina doze, dužina izlaganja, osetljivosti imunog sistema.

Oštećenja koja nastaju pri izlaganju jonizujućem zračenju mogu biti :
SOMATSKA-javljaju se na organima i  tkivima ozračene osobe,a mogu biti trenutni i odloženi.
GENETSKA-oštećenja nastaju na budućim generacijama
Ovde bih još naglasila da pstoji PRAG DOZE ispod koga se ne javljaju efekti zračenja. Za različita tkiva ovaj prag doze je različit.

 Neki od mogućih  štetnih  efekata  na ozračenu osobu
-oštećenja kože (radiodermatitis )
-oštećenja koštane srži (leukocitoza, leukopenija, anemija,trombocitopenija i druge vrste maligniteta )
-štetni efekti na polne ćelije (sterilitet )

Mere zaštite koje vi možete da preduzmete u slučaju  da se nađete u zoni povišenog jonizujućeg zračenja:
-udaljite što više od izvora radijacije
-ostati u kući, dobro zatvoriti prozore i vrata, minimalno provetravati prostorije
-dobar zaklon je betonski zid i voda
-u slučaju da ste kontaminirani bacite odeću koju ste nosili, ili je dugo držite u vodi pa tek onda oprati
-obavezno dugo kupanje po mogućstvu tuširanje
-uz konsultaciju sa vašim doktorom uzimajte tablete kalijum jodida, kao prevenciju od raka štitne žlezde
-telo premazati povidon jodom
-ne jesti voće i povrće iz kontaminirane sredine

-hraniti se svežom organskom hranom

-piti dosta flaširane vode

Na kraju bih naglasila  da o štetnosti jonizujućih zračenja ne treba samo misliti kad se dese posledice, već svako u svojim mogućnostima da radi na prevenciji.

  

Budimo u toku kako  pravilno da odlažemo, transportujemo i gde skladištimo potencijalni  nuklearni otpad. Nemojte zanemariti ni informacije koji aparati u našoj  sredini zrače i  kojoj dozi, koliko smo mi  vremenski izloženi tom zračenju.

Nisu samo nuklearne elektrane jedina opasnost od jonizujućeg zračenja.