Higijensko –dijetetski režim

 

Vaša poseta doktoru  se završava  savetima kako  da sprovodite higijensko-dijeteski režim u vezi vaše bolesti.Na ispisanom izveštaju posle dijagnoze i terapije koju treba da uzimate, obratite pažnju piše  sprovesti higijensko-dijetetski režim.

  Zbog samog redosleda možda ćete pomisliti da to nije bitno, jer nije prva stavka koju vam je doktor napisao ,ali se varate.

  Prirodno je da vam doktor prvo objasni od čega bolujete, na šta sve ukazuju simptomi koje osećate, u kojoj ste fazi bolesti, kakve su prognoze, predložiće vam medikamentoznu terapiju i objasniti šta od nje očekuje.

  Sad dolazi stavka higijensko-dijetetski režim, koji je jako bitan jer zavisi od vas i od vaše želje da se izlečite ili popravite zdravstveno stanje. Od doktora i medicinskih sestara ste dobili smernice, a vaše je da osmislite i sprovedete u zavisnosti od vaših mogućnosti, a prvenstveno od želje  da izmenite svoje navike.

Često se na ovu temu čuju komentari ,,Šta oni misle da ja imam pare da držim dijetu, ili ja nemam šta da radim pa ću da se  šetam''.

 Evo par saveta za koje mislim, da ako želite

neće biti problema da ih sprovedete.

-prvo morate da izdvojite loše navike koje su dovele do bolesti

-ako niste svesni šta vas ugrožava, vi to ne možete ni da promenite

-mislite da je u porodici jako teško da sprovesti mere, jer to oni neće prihvatiti

-ne tražite opravdanja, pronađite način

Evo primera u vezi ishrane i rekreacije gde vi uopšte ne morate da opterećujete porodicu.

  Ako treba da redukujete kilograme a to je najčešći problem, menjajte sebe i svoje navike.Lako je reći, ali kako sprovesti. Probajte, nije teško.

-ako vi spremate hranu, izmenite način spremanja (postepeno pređite na zdravu pripremu, izmenite namirnice, ali  vodite računa da se i vaša porodica uklopi )

-nemojte svakog dana svima stavljati do znanja da vi treba da skinete kilograme, jer i kad ste dobijali niste nikom pričali

-obratite pažnju na količinu hrane koju unosite ( imate naviku da sipate dve kutlače  hrane, sipajte jednu ili kupite manju )

-ako jedan obrok uzimate na poslu, to ne mora da bude testo (osim pekare prolazite i pored drugih prodavnica, a i frižider vam sigurno nije prazan )

-ako vi ne spremate hranu reći ćete da morate da jedete  šta je spremljeno, ali i tu se možete dogovoriti ( ako vi ne jedete pasulj supruga vam sigurno neće staviti za ručak, tako možete izmeniti i namirnice koje vam štete zdravlju )

-nemojte smatrati privilegiju bogatih ako ukućani jedu različite obroke (deci spremamo posebno ako im se ne sviđa šta ima za ručak, pa uradimo to i za svoje zdravlje)

-nemojte da žalite za bačenom hranom u dečjem tanjiru  jer ste to kupili i spremali, imaćete dodatni tošak da kupujete preparate za mršavljenje i lečenje

Fizička aktivnost je od suštinskog značaja za dobro zdravlje tokom života

-fizička neaktivnost je veoma zastupljen faktor rizika za mnoga oboljenja

-svoju fizičku neaktivnost opravdavate umorom, nedostatkom vremena, prirodom posla, smatrate obavezom (izbacite jednu TV emisiju, kafu sa komšinicom, smanjite neki telefonski razgovor, izađite na vreme sa posla)

-šetnja, plivanje,ples, vožnja bicikla su jednostavni a odlični primeri fizičke aktivnosti

-nemojte da ležite dok slušate muziku, ako ne želite da igrate krećite se u njenom ritmu

-odaberite vid aktivnosti koji vam najviše odgovara, pozovite prijatelje, neka vam to bude zabava, a ne obaveza

Za efekte ovih mera ne postoji merna jedinica,ali primenite i .....

   

Gašenje požara u zdravstvu

Tekst preuzet:http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/125100/Stankovic-Prvo-da-ugasimo-pozare

21. 03. 2011. 04:51h | Vestionline

Stanković: Prvo da "ugasimo požare"

Ministar zdravlja Zoran Stanković izjavio je da se u zdravstvu prvo moraju "gasiti požari" da bi se građanima pružila što bolja zdravstvena nega i usluga, kao i da će se truditi da se zakoni poštuju i da će ubuduće sigurno biti manje korupcije u toj oblasti.

"Prvo treba da 'gasimo požare' da bi se ljudima pružila što bolja zdravstvena nega i usluga, koja može da podrazumeva barem poboljšanje odnosa prema bolesnima", rekao je Stanković u "Utisku nedelje" na B92 i dodao da je potrebno raditi i na strateškim pitanjima iza kojih će stati država i koji će se u dužem vremenskom periodu, bez obzira koje na vlasti, poštovati.

 

 

Bolja zdravstvena nega za građane: Zoran Stanković

On je rekao da je prvo potrebno sagledati situaciju i napraviti analizu gorućih problema, da ne treba donositi odluke "preko noći" i da će razgovarati sa svima koji žele da govore o problemima u zdravstvu.

Stanković je ponovio da će građani moći da osete poboljšanje u zdravstvenom sistemu za pet godina, ukoliko na tome bude radila cela zemlja zajednički.
Prema njegovim rečima, mora se imati u vidu da se u Srbiji za zdravstveno zbrinjavanje godišnje izdvaja 300 evra po glavi stanovnika, kao i da trenutno ima 1,2 miliona građana bez prihoda, za čije zdravstveno osiguranje država mora da izdvoji sredstva.

Pulmolog instituta za plućne bolesti i tuberkulozu KCS-a i nekadašnja gradska sekretarka za zdravlje Dragana Jovanović smatra da u zdravstvenom sistemu mora doći do departizacije i depolitizacije i nakon toga krenuti u izmenu loših zakona.
Jovanović je rekla da bi trebalo i utvrditi odgovornost u aferi "Kraba" i lečenju stranih državljana u Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici, a ministar Stanković je naveo da je to potrebno istražiti..

              <<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<

                                         Moje viđenje..................

Promena ministra u zdravstvu, u menu budi potrebu da na neki način preko ovog bloga dam svoj komentar.

Dr Tomica Milosavljević se punih osam godina odrekao svog poziva i stavio se na raspolaganje državi i narodu.Izborio se za mnoge zakone, donacije, renovirane su mnoge bolnice  (mada je neke oštetio zemljotres ), dobili smo licence, edukujemo se po Evropskim standardima (plaćanje edukacija je Evropsko ).Kad je ispunio svoje planove on se povukao iz privatnih razloga.

Dr  Zoran Stanković je novi ministar  zdravlja koji već u svojim prvim obraćanjima u medijima govori  o ,,gašenju požara u zdravstvu''.

Šta se to sve zapalilo u prethodnih osam godina novi ministar je obećao da će  razrešiti za narednih pet godina.Tek će tada zdravstvo osetiti boljitak. Mora doći prvo do saniranja posledica loših zakona i korupcije u zdravstvu.

Primarno je da se poboljša odnos prema bolesnima.

Gostujući u TV emisiji UTISAK NEDELJE, ministar je stavio akcenat na korupciju i dopunski rad u zdravstvu, na veliki broj osiguranika koji ima overenu knjižicu a ne vrši uplate za zdravstveno osiguranje. Takođe je u ovoj emisiji govorio da MINISTARSTVO ZDRAVLJA ne može samo da izvrši reforme bez učešća još nekih ministarstva.

 Da li su ta druga ministarstava zainteresovana  da sarađuju sa ministrom Stankovićem.

Ovo je moje viđenje, viđenje jedne medicinske sestre koja se boji da pored svih obaveza koja se nameću njenoj profesiji ne bude uvedena i EDUKACIJA ZA VATROGASCE.

Zaštita od jonizujućeg zračenja

Ovaj tekst  sam  napisala  povodom aktuelne havarije u Japanskoj nuklearnoj centrali Fukušima Daići, a ne možemo  ni da zabotavimo  posledice koje je izazvala havarija nuklearne centrale u Černobilju.

Jonizujuće zračenje je sastavni deo sredine u kojoj se čovek rađa, odrasta, radi, živi. Definiše se kao oblik prenosa  energije. Ipak  pojam  jonizujućeg zračenja se obično vezuje za ona zračenja koja poseduju višestruku veću energiju. Jonizujuće zračenje može biti:
-prirorodno (kosmičko zračenje, radioaktivni izotopi u prirodi )
-veštačko ( veštački radioaktivni izotopi, generatori  zračenja )

Radioaktivne čestice mogu dospeti u organizam preko pluća i peko kože. One se nemogu registrovati ni jednim čulom, pa samim tim šira populacija o tome nema potrebna znanja.
Efekat jonizujućih zračenja na organizam zavisi od niza faktora među kojima su  vrste zračenja, veličina doze, dužina izlaganja, osetljivosti imunog sistema.

Oštećenja koja nastaju pri izlaganju jonizujućem zračenju mogu biti :
SOMATSKA-javljaju se na organima i  tkivima ozračene osobe,a mogu biti trenutni i odloženi.
GENETSKA-oštećenja nastaju na budućim generacijama
Ovde bih još naglasila da pstoji PRAG DOZE ispod koga se ne javljaju efekti zračenja. Za različita tkiva ovaj prag doze je različit.

 Neki od mogućih  štetnih  efekata  na ozračenu osobu
-oštećenja kože (radiodermatitis )
-oštećenja koštane srži (leukocitoza, leukopenija, anemija,trombocitopenija i druge vrste maligniteta )
-štetni efekti na polne ćelije (sterilitet )

Mere zaštite koje vi možete da preduzmete u slučaju  da se nađete u zoni povišenog jonizujućeg zračenja:
-udaljite što više od izvora radijacije
-ostati u kući, dobro zatvoriti prozore i vrata, minimalno provetravati prostorije
-dobar zaklon je betonski zid i voda
-u slučaju da ste kontaminirani bacite odeću koju ste nosili, ili je dugo držite u vodi pa tek onda oprati
-obavezno dugo kupanje po mogućstvu tuširanje
-uz konsultaciju sa vašim doktorom uzimajte tablete kalijum jodida, kao prevenciju od raka štitne žlezde
-telo premazati povidon jodom
-ne jesti voće i povrće iz kontaminirane sredine

-hraniti se svežom organskom hranom

-piti dosta flaširane vode

Na kraju bih naglasila  da o štetnosti jonizujućih zračenja ne treba samo misliti kad se dese posledice, već svako u svojim mogućnostima da radi na prevenciji.

  

Budimo u toku kako  pravilno da odlažemo, transportujemo i gde skladištimo potencijalni  nuklearni otpad. Nemojte zanemariti ni informacije koji aparati u našoj  sredini zrače i  kojoj dozi, koliko smo mi  vremenski izloženi tom zračenju.

Nisu samo nuklearne elektrane jedina opasnost od jonizujućeg zračenja.

Prvi slučaj oduzimanja licence lekaru

Ko ima para, može da se leči

Reforme su unakazile srpsko zdravstvo kojim danas caruje pomahnitala korupcija. Pojedinci su namerno pravili zbrku kako bi u haosu lakše sproveli nakaradne projekte, smatra primarijus dr Tatjana Radosavljević, direktor Lekarske komore Srbije
Potpisala prvo rešenje o oduzimanju licence
Primarijus dr Tatjana Radosavljević rođena je 1960. godine u Nišu u kome je završila osnovnu školu, gimnaziju i Medicinski fakultet, gde je specijalizirala pneumoftiziologiju.

Na Medicinskom fakultetu u Beogradu doktorirala je pulmologiju.

Zaposlena je na Klinici za plućne bolesti Kliničkog centra Srbije, a od 2007. godine obavlja dužnost direktora Lekarske komore Srbije.
 

Učestvuje na brojnim naučnim skupovima i objavljuje radove u stručnim časopisima u Srbiji i inostranstvu.
 
Početkom ove godine potpisala je rešenje na osnovu kojeg se dr Eugenu Slaviku sa Instituta za neurohirurgiju u Beogradu oduzima dozvola za rad na šest godina.

To je prvi slučaj oduzimanja licence lekaru koji je u sudskom postupku pravosnažno osuđen za primanje mita.
 
Udata je i živi u Beogradu.
Primarijus dr Tatjana Radosavljević
Tvrdi i da je privatna praksa smišljeno omalovažena, da joj je podmetnut nejasan pravilnik kako bi je kasnije optužili za slom Republičkog zavoda zdravstvenog osiguranja, koji naziva kulom od karata...

Privatna praksa je, znači, bila bauk za sistem ove zemlje?
- To je naša tužna priča. Ministarstvo zdravlja i fond zdravstva otvoreno su suprotstavljali uvođenju privatne prakse u sistem zdravstvene zaštite iako je imala ama baš sve - primarnu, sekundarnu i tercijalnu zdravstvenu zaštitu.

U privatnu praksu je uložen lični kapital, bez uzimanja kredita, bez zaduživanja. Uloženo je više od milijardu i po evra i to bez ijedne donacije.

Ti ljudi su napravili kvalitetne zdravstvene ustanove koje su preživele i sve zamke fiskalizacije. E, takvu privatnu praksu neko je odbacio.

Tvrdite da je država to namerno učinila?
- Nemušti pravilnik je određenim privatnim lekarima u primarnoj zdravstvenoj zaštiti dozvoljavao da pišu recepte i šalju pacijente u državne bolnice. Međutim, te usluge je pacijent plaćao iz svog džepa, a troškove lečenja u državnim bolnicama snosio je fond zdravstva. Kakve li besmislice!
- Bila je to užasna papazjanija sistematski pripremana proteklih godina za vreme vladanja Svetlane Vukajlović, bivšeg direktora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i ovog dojučerašnjeg establišmenta u zdravstvu. Taj pravila su smišljena kako bi se fond okliznuo na terenu privatnog sektora, a sa ciljem da se spreči uključivanje privatne prakse u sistem zdravstvene zaštite.

Da li su to bili jedini gresi državnih zdravstvenih institucija?
- Nisu, te institucije su namerne unosile pometnju. Dozvolile su uvođenje pojma kvaliteta zdravstvenih usluga, ali bez obavezujućeg protokola lečenja na čemu očajnički podjednako insistiraju i pacijenti i lekari. Doktori bi sa potpisivanjem protokola o lečenju imali mogućnost i pravo da dokazuju da nisu krivi.

S druge strane, pacijenti bi imali odgovore na sva pitanja vezana za tok lečenja. U slučaju tužbi, pravosudni organi bi preko protokola skraćivali dužinu suđenja. Na taj način bi se krivci lako otkrivali, a nevini bi bili zaštićeni. Nemam objašnjenje zašto se protiv toga borio donedavni ministar zdravlja.



To su bili razlozi sukoba sa bivšim ministrom?
- Bile su to ključne tačke sporova koje je Komora lekara Srbije vodila sa bivšim ministrom Tomicom Milosavljević. To su stavovi koje ćemo i dalje braniti ko god bude došao na vlast.

A šta je sa pravima osiguranika na zdravstvenu zaštitu?
- Poznato je da su reforme, a kasnije i te reformisane reforme neprestano zakidale prava pacijenata na zdravstvenu zaštitu. Činilo se to preko takozvanih, a ozakonjenih večernjih klinika koje su bile veliko leglo korupcije.

I umesto da se greška javno prizna, zamenom teza bivši zdravstveni establišment osporavao je pravo lekara na dopunski rad.

I građani i lekari optužuju te večernje klinike?
- One su promovisale nedopustivu tezu - ko ima para može da se leči. A taj drsko lansirani postulat neprihvatljiv je za bilo koji sistem. Večernje klinike su zbunjivale osiguranike koji nisu znali zašta im služe zdravstvene knjižice, šta one pokrivaju.

A moralo je da se jasno kaže koliko usluga pacijent može dobiti za novac koji izdvaja za zdravstveno osiguranje. Taj osnovni paket zdravstvenih usluga nikada nije definisan.

Kako to objasniti običnom čoveku?
- Jednostavno. Običnim rečima osiguraniku treba reći da toliko puta godišnje ima pravo na te i te usluge.

Recimo, trudnica ima pravo na ultrazvuk u pojedinim fazama trudnoće, hronični i teški bolesnici imaju pravo na određene preglede, deca i starci takođe. A kad se to obelodani, taj osnovni paket morao bi da bude sveto pismo. Očigledno, neko nije želeo da sve i svakome bude jasno.

Mnogi tvrde da su reforme pospešivale korupciju?
- Ne znam da li su samo reforme dovele do povećanja korupcije. Ali, reforma dr Tomice Milosavljevića je sigurno preko ukidanja nekih zakona i osnivanja večernjih klinika po državnim bolnicama bila generator korupcije. I sad se pitam zašto je Tomica ukinuo zakon po kome se uvodio red?

A tada se znalo da možete raditi u jednoj privatnoj ordinaciji i da za to morate imati dozvolu direktora državne bolnice u kojoj ste zaposleni. Znalo se da vlasnik privatne ordinacije mora da vas prijavi i da plati porez državi. Znalo se da ne možete dopunski da radite u svojoj ustanovi što zabranjuje i Zakon o radu.

E, sve se to posle reformisane reforme pobrkalo, pa se sve moglo a nije se znalo šta se ne može. Tim naknadnim rešenjima stvorila se mogućnost za divljanje mita i korupcije.

Danak reformi Dva ključna čoveka napustila su srpsko zdravstvo, da li će biti posledica? - Sve me to podseća na onu - deda za repu, baba za dedu... Sigurno, onaj ko bude proglašen krivcem biće kriv za sve. Da pojasnim, čovek koji se prihvatio funkcije direktora Republičkog zavoda zdravstvenog osiguranja posle Svetlane Vukajlović u najmanju ruku je hrabar. Jasno je da će nastradati. Zbog te takozvane reforme stižu stvari za naplatu.

Kako ocenjujete pravila koja danas vladaju u zdravstvu?
- Umesto da zdravstveni sistem bude tržišno uređen, posle reformi zavladao haos u kome i dalje dominira pravilo da nema pravila.

Na primer, ako subotom obavite snimanje ultrazvukom, platićete iz svog džepa, jer ta usluga ne podleže pravu iz obaveznog osiguranja.

Ako to isto uradite uveče, opet ćete platiti iz svog džepa jer noću vladaju zakoni večernjih klinika. Lista čekanja je dodatni galimatijas u kome više niko ne može da se snađe.

Zbog svega toga pacijenti što treba i ne treba plaćaju iz svog džepa.

Do kakvih apsurda se stiglo govore brojni primeri. U domu zdravlja daleko kasnije se dobijaju rezultati laboratorijske analize nego u Kliničkom centru Srbije što je skandalozno.

Zdrav razum ne može da prihvati da se u domu zdravlja mesecima čeka na internistički pregled. Kao što se vidi, zakonskim rešenjima pod plaštom reformi direktno smo uvlačili lekare u korupciju.

Čemu građani mogu da se nadaju?
- I pored toga što su neki pravilnici pravljeni kako bi se kola slomila na privatnom sektoru, optimista sam. Potrebno je samo sve izvrnuti, do temelja promeniti Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o zdravstvenom osiguranju i Zakonu o komorama, koji je dr Milosavljević na ružan način progurao. Prvo ćemo ga osporiti pred Ustavnim sudom, a potom ga poslati na hemijsko čišćenje. Bez toga nema oporavka srpskog zdravstva...

Tekst preuzet http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/123271/Ko-ima-para-moze-da-se-leci/print

  Lepo je sve to kad su bivši ministri krivi,kad su loše urađene reforme,kad .......

  Nameće se pitanje kome će nove reforme i novi ministar doneti boljitak,zdravstvenim radnicima ili pacijentima.Nadu ne treba gubiti misle pacijenti, a misle i zdravstveni radnici.Kako će se to odjednom promeniti nabolje, ostaje nam samo da čekamo...a možda neke sledeće ministre i nove reforme.

http://www.creemaginet.com/sajt/blog/7863

Anesteziološka ambulanta

Posle postavljene indikacije za operaciju hirurg vas šalje na preoperativnu pripremu u anesteziološku ambulantu.

Nemojte to doživeti kao još jednu prepreku do vaše operacije i olakšanje tegoba, jer srešćete se sa doktorom koji će o vama brinuti pre, za vreme i posle operacije.

Uloga anesteziologa je da vas pripremi da bezbolno i sigurno podnesete anesteziju.

 U anesteziološkoj ambulanti ćete pokazati pripremljenu dokumentaciju, anesteziolog će vas pregledati, uputiti ako je potrebna dodatna dijagnostika, a može se desiti i da vam odloži operaciju dok se vaše zdravstveno stanje ne popravi.

Tu ćete dobiti osnovne informacije o suštini anestezije, koje vrste postoje, koja će anestezija vama najviše odgovarati, na koji način deluju anestetici ( kako će izgledati vaše uspavljivanje, kakav će biti san a kako ćete se probuditi ).

Vi možete da iznesete želju koju vrstu anestezije bi hteli da se na vama primeni, ali izbor je na anesteziologu koji na osnovu svog znanja,vrste operativnog zahvata,vašeg opšteg zdravstvenog stanja donosi konačnu odluku.

Pre nego što posetite anesteziološku ambulantu predložila bih vam da napravite podsetnik.

Zapišite odgovore na sledeća pitanja:

-bolujete li od nekih hroničnih bolesti (poneti dokumentaciju)

-uzimate li redovno lekove i na koje načine

-posebno je bitno da ne zaboravite ako ste alergični na neki lek

-da li ste do sada bili operisani, zbog čega i kada (poneti dokumentaciju)

-ako su za vreme prethodne operacije dogodile neke komplikacije obavezno naglasite anesteziologu

-da li ste do sada primali transfuziju i kako je protekla ako jeste

-za žene je bitno da naglasite ako ste trudnica

-nosite li slušni aparat ili sočiva

-imate li zubnu protezu, da li se vadi

-imate li klimave zube

-pušite li i ako da koliko cigareta dnevno

-unosite li alkohol i kojim količinama

-da li koristite opijate,koju vrstu ,količinu i koliko dugo

Posebno je važno i to bih naglasila da morate biti iskreni prema vašem anesteziologu, jer on je važna karika u vašem operativnom lečenju, on omogućava operatoru da radi svoj posao a vama da ne trpite bol.

Priprema za operaciju

  

Operacija je mehanički rad na tkivu kojim se postiže izlečenje ili olakšava stanje pacijentima.

  Donošenjem odluke hirurga da je operacija potebna i vaše prihvatanje da se podvrgnete zahvatu počinje i vaša priprema za operaciju.

 Odluka je doneta, termin vam je zakazan, vama preostaje da se što bolje pripremite.Ishod operacije umnogome zavisi od toga kako ste pripremljeni. Zato se odmah kod doktora koji će vas operisati informišite što više (da li vam treba posebna ishrana, koliko dobrovoljnih davalaca treba da obezbedite, da li plaćate učešće za operaciju, koliko ćete biti u bolnici, kako će teći vaš oporavak, da li ćete ležati u intezivnoj jedinici).

  Bez obzira kojeg ste intelektualnog nivoa, životne zrelosti, i zanimanja sa velikom zebnjom očekujete dan predviđen za operaciju. U isčekivanju često možete dospeti u stanje kolebljivosti pa i rešenosti da  pristanak na operaciju (ničim iznuđen) povučete.

  Radi postizanja duševnog mira od vitalnog je značaja razgovor sa doktorom koji će da vas operiše,doktorom koji će vam voditi anesteziju I medicinskim sestrama koje će vas negovati.

  

Medicinske sestre će vam pomoći da se organizujete i pripremu za operaciju započnete još u vašoj kući.    Pored redovne pripreme za bolničko lečenje u slučaju operativnog zahvata morate pratiti dobijena uputstva.

-ako koristite neke medikamente, unosite i dalje redovno

-obezbedite potreban broj davalaca krvi koji su vaše krvne grupe

-pušačima se savetuje apstinencija,odnosno smanjenje broja cigareta na minimum

-sprečite infekcije disajnih puteva

-sledite uputstva za ishranu (pojačajte unos belančevina, ugljenih hidrata I vitamina, a smanjite unos masti)

-odmarajte se dovoljno,šetajte

-reći će vam dijetu koju treba da sprovedete dan pre operacije

-da li će biti preoperativna klizma ili da ponesete neko od sredstava za pročišćavanje

-ako ste uznemireni, noć pre operacije ćete dobiti nešto od medikamenata za spavanje

  Ovo su neka opšta uputstva, ali preoperativna pripremanije nije ista za sve pacijente već zavisi od vrste hiruške intervencije, vašeg zdravstvenog stanja, od zdravstvene ustanove u kojoj ćete se operisati.

Smeštaj u bolničku sobu

  Za prijem u bolnicu veoma je važno u kakvoj sobi ćete biti smešteni. Nažalost u našim bolnicima postoje velike oscilacije u kvalitetu bolničkih soba, kako po broju postelja tako i po kvalitetu nameštaja i sanitarnih čvorova.

Izbor sobe u kojoj ćete kao pacijent biti smešteni prvenstveno zavisi od vrste bolesti, težini vašeg stanja, mada se neretko desi da sestra nema izbora pa vas smesti u sobu gde je slobodno mesto.

 Tek dolaskom u bolničku sobu srešćete se sa pravim bolničkim ambijentom. Ako je u mogućnosti medicinska sestra će vam ponuditi da izaberete postelju.Ako vam postelja iz nekog razloga ne odgovara recite sestri da pokuša da vam pomogne da otklonite problem (treba vam visoki naslon, a postelja u koju treba da legnete to ne omogućava).

Ako na krevetu postoje neki mehanizmi za rukovanje sestra treba da vam objasni kako da ga koristite.

Pogledajte da li u sobi postoji zvono za poziv sestre a ako ga nema pitajte kako ćete kontaktirati. Ako u sobi postoje brošure sa pisanim pravilima obavezno pročitajte.

Proverite da li imate lampu za čitanje, da li postoje utičnice za električnu struju u slučaju da vam zatreba

.

  Kolika je noćna natkazna I šta od stvari koje ste poneli može u nju da stane, raspitajte se da li postoji neki pomoćni orman ako vam zatreba.

Bolnička soba će sada biti vaš kutak u kome treba da provedete izvesno vreme kad ste odvojeni od svog redovnog života, opterećeni bolešću...zato je jako bitno kako ćete se u njoj osećati.

Medicinska sestra-osoba koja vam prva priđe

Hospitalizacijom se odvajate od svog socijalnog miljea, od članova porodice, radnog mesta, rođaka,   prijatelja.Kad stupite na bolničko odeljenje sve može da vam bude zastrašujuće.

Da bi vaša adaptacija na novu sredinu bila lakša dozvolite medicinskim sestrama da vam pomognu da se smestite.

Možda mislite da vaš problem ne mogu  da reše medicinske sestre ali se varate.Komunikacija je dvosmerni proces.Zato se opustite i razgovarajte sa sestrom.Ona o vama nezna ništa, dozvolite joj da vas upozna, tako će vam lakše pomoći. Iznesite joj svoje probleme, strahove, ako imate posebne potrebe (slabije vidite, čujete, imate ortopedsko pomagalo, posebnu ishranu ).Medicinska sestra će vas upoznati sa kućnim redom, pokazati raspored prostorija na odeljenju, odvesti do bolesničke sobe i predstaviti ostalim pacijentima u sobi. Sa sestrom koja vas primi treba da porazgovara i vaš pratilac, tako da ima uvid gde vas ostavlja, kako funkcioniše odeljenje, kad može da dođe na razgovor sa doktorom, a kada može vas da poseti.

Ako vam nešto nije jasno ili steknete utisak da vam sestra nije baš sve dobro objasnila, zamolite je za još par minuta da vam razjasni nedoumice.Ako imate religiozne potrebe pitajte sestru gde ćete i na koji način da sprovedete.

Na ovakav način bolestan čovek stvori osećaj bezbednosti i sigurnosti, jer od momenta kad stigne na odeljenje i odvoji se od svog pratioca on nije sam.

Medicinska sestra vam uliva sigurnost i vi ćete biti sigurni jer vas je prihvatilo stručno lice, a sa tim i nada da će vaš boravak u bolnici  biti kratak.

Reakcija porodice na vaš prijem u bolnicu

Odlazak u bolnicu  jednog člana porodice,  predstavlja za nju psihičku krizu, jer nisu pripremljeni za novonastalu situaciju. Porodica mora da se prilagodi novim zahtevima i mora da se organizuje u skladu sa zahtevima svog obolelog člana.

Priprema porodice zavisi od uloge koju oboleli ima  u njoj (vodi domaćinstvo, zadužen je za ishranu porodice, vodi brigu o deci, neguje drugog bolesnika u kući, materijalno su zavisni od njega).

U daljem tekstu ću vam izneti neke smernice koje će vam omogućiti da se lakše organizujete  u okviru porodice.

-odredite vreme kada cela porodica može da se okupi

-oboleli član treba da iznese svoje zdravstveno stanje  (nemojte ćutati i čekati da neko treba da primeti da ste vi mnogo bolesni), instrukcije koje je dobio za lečenje u bolnici, da li ima informaciju koliko dugo će biti odsutan

-obaveze koje  je do tada obavljao oboleli treba da se raspodele  na ostale članove porodice

-ako je potrebno podizanje novca sa računa obolelog, potrebno je da ostavi ovlašćenje

-odediti ko će od članova porodice kontaktirati sa doktorom i obaveštavati ostale

-ako je potrebna neka specijalna dijeta koju bolnica ne može da obezbedi, ko će  preuzeti tu ulogu

-jedan član porodice treba da preuzme na sebe da prati psihicko stanje obolelog  i obavesti ostale članove 

-porodica takođe razvija osećanja vezana za bolest i bolnicu (tuga, krivica, strah, konfuznost, ljutnja, neizvesnost)

Saveti i podrška koju pruža porodica su važni za proces oporavka od bolesti,a mnogo olakšavaju boravak u bolnici.

Dokumentacija za prijem u bolnicu

Da biste izbegli neprijatnosti i olakšali sebi prijem u bolnicu, primenite ove savete, nećete se pokajati:

-overena zdravstvena knjižica
-važeća lična karta
-ako ste oslobođeni participacije,poneti potvrdu
-uput za bolničko lečenje(ako je potrebno overiti u matičnu filijalu)
-poneti sređenu medicinsku dokumentaciju (ako imate    izveštaje specijalista, poređejte po datumima i   zaheptajte
-ranije EKG, laboratorijske nalaze ponetii, takođe poređati po datumima
-ako vam lekar nije rekao da ponesete,a imate rentgen snimke(scener,magnetna rezonanca,Rtg   pluća),pripremite da vam porodica donese u bolnicu ako bude trebalo
-da se ne biste zbunili pri prijemu i razgovoru sa doktorom zapišite šta želite da pitate i šte želite da     kažete

  Sve podatke koje lekar prikupi od vas su od velikog značaja za postavljanje dijagnze. Kad je bolest u pitanju I najveći govornici se mogu zbuniti zato je najbolje da zapišite odgovore na sledeća pitanja:

-koji su trenutni problemi zbog kojih se javljate u bolnicu(bol,gubitak apetita i telesne   težine,temperatura,nesvestica,malaksalost,muka,glad, žeđ)

 bolest,
-ako je moguće opišete u kratkim crtama vremensko trajanje,intezitet jaavljanja simptoma
-locirajte svoj problem
-od kojih ste sve bolesti bolovali do sada
-uzimate li neke lekve(ponesite)pitanja
-da li ste alergični na neke lekove,ili na hranu,sredstva za higijenu
-da li imate neke hronične bolesti
-da le ste zavisnik(cigarete,alkohol,droga)
-ima li u vašoj porodici naslednih bolesti-šećerna bolest,bolesti srca,psihijatriske bolesti..

Ovakvom pripremom cete omoguciti doktoru da bolje sagleda vasu situaciju i ne salje vas na neptrebnu dijagnostiku,skratiti vreme za postavljanje prave dijagnoze i tako ubrazati pocetak lecenja.

Bolnica, kakve asocijacije budi u vama?

Bolnica,kakve asocijacije budi u vama-bol,strah,neizvesnost,otuđenost

Prvi utisci  u bolnici, o samoj ustanovi ostaju u doživotnom sećanju.

Suočavate se sa sledećem problemima:

narušeno zdravlje, boravak u nepoznatom prostoru i okruženju, odvajanje od svog socijalnog miljea (članova porodice, rodbine, prijetelja, radnog mesta).

Nameće se gomila pitanja:

-da li sam pripremio/la svu dokumentaciju
-da li sam mogao/la da zakažem u neku bolju bolnicu
-da li sam izabrao/la dobrog doktora,mogu li da ga promenim ako sam nezadovoljan/la
-da li da nabavim neku literaturu o svojoj bolesti
-da li da se konsultujem sa još nekim doktorom pre odlaska u bolnicu
-da li ću znati sve lepo da opišem šte me sve muči i kakve simptome osećam
-koje dijagnostičke metode će primenjivati na meni
-da li ću trpeti bol
-da li ću moći da iznesem svoje mišljenje
-kako ću se adaptirati na novu sredinu
-kako će izgledati moja soba
-život sa nepoznatim osobama,valjda ću se navići
-šta  od ličnih stvari da ponesem
-kakve će biti medicinske sestre
-gde ću obavljati ličnu higijenu,kakvi su uslovi,da ne navučem neke druge bolesti
-kako ću se navići na bolničku hranu,da li ću imati neku dijetu
-treba li da obavežem porodicu da mi donosi obroke na koje sam navikao/la
-posete,kad su i ko ce moći da mi dolazi
-koliko ću dugo ostati i kakav ishod će biti
-kako će na radnom mestu bez mene,nikad nisam tako dugo odustvovao/la
-kako će se moji ukućani snaći ipak sam ja vodio/la računa o kući
-materijalna situacija zbog bolovanja  će se pogoršati

Prve odgovore na ova pitanja dobijate samom posetom izabranom lekaru koji vas upucuje u bolnicu.

Slobodno pitajte imate prava na obavestenja:
- lekara da vam sto više kaže o vašoj bolesti,lečenju,prognozi,sta bi vam on   savetovao
- sestru,sta sve treba da pripremite  za boravak u bolnici
- ne zanemarite  obavestenja,plakate,brošure koje ćete naći u čekaonici
- pravarazgovatajte sa drugim pacijentima,nije loše čuti nečija iskustva

Osnovno je kad se desi da morate u bolnicu,to gledate sa vedrije strane.Tu ste dosli da vam se popravi zdravstveno stanje i time treba da se vodite da lecenje bilo uspesnije.

Olakšajte boravak i lečenje u bolnici

Zašto   ovakav blog?

Na ovu ideju sam došla jer kroz svoje dugogodišnje radno iskustvo medicinske sestre očevidac sam raznih problema i neprijatnosti, kojima su izloženi pacijenti,a koji  proizilaze  iz neobaveštenosti i nepripremljenosti na novonastalu situaciju.

Žureći kroz život da budemo dobra deca,đaci,studenti,nezamenljive žene,pravi muževi,dobre majke i očevi,da zablistamo na radnom mestu...ne primećujemo bolest!

Bolest kod ljudi nastaje pojavom izvesnih poremećaja,koji mogu biti povremeni,slabijeg intenziteta,te čoveku ne ometaju obavljanje svakodnevnih obaveza.Onog momenta kada te promene dostignu određeni intenzitet,te utiču na izmenu životnog ritma,tada tek čovek shvata da je njegovo zdravlje poremećeno i postavlja ga iznad svih drugih-porodice,radnog mesta,životne egzistencije.

Čovek traži pomoć i obraća se lekaru,zdravstvenoj ustanovi,bolnici.

  U nekim slučajevima bolest je nagla,zahteva urgentnu intervenciju i tada čovek nije u mogućnosti da mnogo razmišlja i da utiče na tok svog lečenja. Lako se može desiti osećaj potpune samoće, sve se odigrava oko vas, ali bez vašeg učešća i mogućnosti da nešto promenite.

   U ostalim slučajevima kad imate zakazan prijem u bolnicu bilo bi dobro da se pripremite da bi sebi olakšali boravak i lečenje ,a izbegli neprijatnosti koje vam se mogu desiti

Zato jedan savet..i kada smo zdravi...nije na odmet da razmislimo kako bi se snasli kod nesrecnog slucaja,iznenadne hospitalzacije....kad ste pripremljeni sve se lakse prebrodi....